Чланци означени са „sečenje“

Svecki dan borbe protiv jeftinu struju

Preprošlu subotu Leskovčani su proslavili 1. avgust – Svecki dan borbe protiv jeftinu struju.

Elektrodistribucija svaku godinu, po pet puta obeležava ovaj praznik akcijom pod naziv „Ogulimo kožu od grbinu“. Manifestacija ima za cilj da objasni građanima da treba skinev i gaće od guzicu kako bi svi zajedno doprineli očuvanju nivoa plate od 100 ‘iljade u distribucije širom zemlje.

Napominje se da će ovaj trošak pogoditi samo oni koji paliv si’lice od 100 vati po kuću ili podgrevav šerpu s kupus na najveću ringlu. I ovaj put se vodilo računa o najugroženijima pa negativan efekat neće osetiti svi koji nemav struju kao i opštine i preduzeća koja gu ne plaćav poslednje dvajes godine.

Ipak računi će ostanev nepromenjeni – zalepeni na šesnajes strane. Sam račun je jasniji pa će od sad svakom sa završen master za dvofazna strujanja sa faznim prelazom na Mašinski da bude jasno, nakon što ga pogleda, da se zajebao što je platio priključak za struju.

Kako bi opremljene s podočnjaci dočekale predstojeće poskupljenje, domaćice su se digle u 3 uj’tru da puštav mašine i pegle. Nakon nekol’ko sati ustali su i ostali članovi domaćinstva koji se ne mož’ izmiju jer se zbog slab napon voda u bojler još nije zgrejala.

Ugledni leskovački domaćini su od sobajle na svojim nogama. Jedni su krenuli prema pijac da kupiv magneti za strujomer, dok drugi skidav plombe i vrćav brojke natrag. Puno posla je i za prinaučeni električari koji štelujev brojila po kuće za simboličnu nadoknadu i čašku rakiju.

Veselo je i u distribuciju. Od šalter pa do ulicu protezav se redovi s ljudi koji su se prvi zaleteli da plativ računi. Za sve one koji izvadiv poslednji dinar iz džep za julski račun spremljeno je i umanjenje od trijes dinara. Svi su generalno zadovoljni s popust s koj’ mož’ dupe da se briše.

Na drugu stranu su radnici koji ushićeno oštriv makaze za žicu. Najvredniji su već posle četvrtu kafu izašli s korpu na teren u formaciju „dvojica radiv, a petnajes sediv u ladovinu“ i sečev struju na narod. Njih će već sa presicanje prve žice da iznenadiv gladni kučiki koje ljubitelji životinja sa višemesečna dugovanja puštav od lanci.

Preko kapije i kroz roletne događanja prativ komšije koji cćkav spokojno jer im danas nisu došli na vrata iako dugujev po pedeset i kusur ‘iljade. Tek u poneku kuću je doš’o izvršitelj z dva milicajca da iznosi stvari.

Ali građani ne treba da kukav, smatraju šesto direktora ovog preduzeća, jer i dalje imav računi manji nego u Dizeldorf, pa će im ostanu pare da plativ vodu i grejanje.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Posted: јануар 13, 2013 in Pripovetke
Ознаке:, , , , , , ,

011

Na golemi praznici Leskovčani uglavnom na sve strane pokazujev
svoje pravoslavne vrline koje su se ukorenile u naš narod k’o palamida. Umerenost, moralnost, uzdržljivost su samo neke koje krasiv onija koji se danas razletiv da sečev il’ kradev badnjaci.

6. januar ubeležen je sa crveno slovo u kalendarčiki od pijac. Vernici dan započinju tako što se ripnev ujutru iz krevet time prekidajući svoj drevni običaj dizanja u pladne.

Po Badnjak idev ukućani, tatko i sin, al’ ako tatko radi u prvu on ide na rabotu, sin se organizuje z drugari, a majka vadi rakiju iz špajz. Bitan deo u jutarnji ritual je zvanje ostali vernici na mobilni i pituvanje: “ Će idemo li?“ Konfirmacija dogovora je bitna da bi
se znalo koj ide, a koj će spije dom k’o guzica .

Nakon što se zberev pred nečiju kuću ili zgradu i takoj nemijeni
prekrstiv, natezav rakiju. Ovo je bitno zbog proplaknjivanje duše
i zato što jede od ‘ladno.
Ovaj sabor vernika pred kapiju prekida neki od nji’ rečima „Ajmo!“
Red je da to bude onaj kog svi čekav i koj kasni dvajes minuta.
Nakon što ga naraniv z gom*a, krećev.

Pravac kretanja je prema neku šumu oko grad. Zbog odsustva geometra u ovakve prilike običaj je da toj bude tuđa šuma.

Na tom putu ovi mladi i ljudi nailaze na mnoga iskušenja, obično u vidu pivo u gajbe pred prodavnicu ili taze ‘leb u pekaru koja njinu veru stavljav na test. Al’ naučeni od malečko da će se ogrešiv budev li na ovaj dan neumereni u jelu i piću, il’ se ne daj Bože omrstiv, oni nepokolebljivo idev dalje noseći u torbu šesnajes kila domaće kobasičke i balonče rakiju.

Izbegnuvši primarni izazovi koji im namećev lukavi vlasnici selskih zadruga nastavlja po krivudav i asvaltiran put na kome su se našli. Nakon pešesto metra put prestaje i oni upadav u bare nastale usled toga što dva dana vrne kiša. Ova deonica puta je posebno zahtevna i samo najverniji ne odustajev bez obzira na pet kila blato koje gim se vata na čizme i na šibljinke koje gi s vremena na vreme izgoriv preko oči.
Put postaje posebno trnovit ako upadnev u bagrenje il’ divlje kupine. Svoju potragu tada mora da nastaviv kroz orano.

Međutim, u glavu gim je, pored paučinu, samo jedan cilj – Badnjak.
A do njega stizav samo ljudi sa naj’aču volju. Il’ s’ Ladu Nivu.

Tek kad stignu na cilj, a pre sečenje, obavlja se provaljivanje od
jedenje i pijenje svega postojećeg. Nakon što se torbe i flaše isprazniv, a u glavu nastane ringišpil, uzima se sekira.
Kako Badnjak simboliše hrast s koji se zagrevala pećina u koju je Isus rođen, izabira se isključivo drvo visine od šes’ do osam metra koje mož’ da zgreje petosoban stan sa svem precoblje.
Po starom verovanju prvi udarac u drvce treba da bude od kud istok. Al’ smanjena mogućnos’ nišanjenja uzrokovana z džibru nalaže da ga akneš kude stigneš.

Drvo treba da se preseče iz treći put. Međutim, s tupu sekiru dovoljno je i četeres puta. Običaj je da ga, dok pada, dočekav na rame šesnajes čoveka. Nakon što ga neki dočekav, a neki padnev sa svem njega, polazi se dom.

Za nosenje Badnjaka se izabirav samo najgolemi vernici, jer jedino njina grbina ima sve predispozicije za predstojeće secanje.

Badnjak se uveče unosi u kuću, ako mož’ da prođe kroz futeri, a po njega obavezno se unosi neki od drugari koj neje dobro podneja rakiju.

Copyright © Koe Ima Po Grad