Чланци означени са „bazen“

Nikad ga ne kapnula

Posted: март 30, 2015 in Pripovetke
Ознаке:, , , , , ,

Kišni dan

U ovakvi dani, kad za nigde neje, jedva čekam da me tatko isprati za nešto do grad. Od uj’tru kad se probudim sam k’o na trnci dok čekam kad će mu nešto padne na pamet, što je mog’o milijon put da završi kad je bilo sunce i dvatrijes stepeni. Takoj i s’d.

Kiša je počela da vrne, pa stade. Legao sam i razmišljao o tome dokle će više da močka. Il’ padaj il’ nemoj padaš, mislim se. Tatko je uš’o u sobu k’o po običaj – na vrata. Blagim tonom me je upitao dokle mislim da se isprđujem po krevet, vidim li kol’ko je sati i imam li mozak. Dok je izlazio iz sobu nežno je privukao vrata. Reko’ iz šarke će izletiv.

Obuk’o sam se, pljusnuo po oči s ‘ladnu vodu, jer se nikoj neje setija da uključi bojler. Siš’o sam do kujnu. Majka je već pripremila prženo, a na astal je bio mesen ‘leb. Sir nemašemo. Seli smo bez reči. Tišinu je remetio jedino kompresor na zamrzivač koji se prejebao još prošlu nedelju. Tada smo zvali majstora, a sad smo ga, u sebi, psuvali što ne dođe.

Nakon što smo prožvakali našu trpezu tatko se u’vati za džep. Pošto sam prethodno primetio da u njega ne nosi šrafciger il’ parče od žicu znao sam da su to oni retki trenuci kad mi dava pare. Srce mi zaigra i u tom momentu mi se razdani, ali mi se u naredni već zgomni jer mu vido u drugu ruku računi. Struja, voda, đubre. I uplatnice za sud. Pa ga neki tužija.

Turio sam kišobran pod mišku i krenuo napolje. Na izlazu iz kuću ošinuo me je vetar sa svem kišu po oči. Dok progleda već beo na ulicu i uputi se prema centar.

Šetam se po ulubeni trotoari i raskopane ulice. Dok psujem računi i distribuciju pred oči mi prolaziv majstori koji su gi pravili. Pokušavam da procenim kol’ko su rakiju popili pre nego što se u’vatili za lopatu. Rupe od koje se po suvo vreme soplićam su se pod uticajem kiše koja serka danima pretvorile u bazeni. Oni su k’o golema ogledala čiju površinu uznemiri samo neko trčomočalo koje uleti u nji.

Zamišljen nisam ni primetio da spijem dok odim i ulećujem u najduboku baru od tri koje su mi preprečile put. Nakon što napuni noge, odzrnuh se da vidim koj mi se smeje. Srećom, po ovo gomnjivo vreme nikoj pametan ne ide.

Nastavio sam dalje dok se iz patike cedeše voda. U početak mi se javi neki neprijatan osećaj, al’ toj samo dok prsti na noge ne utrneše. Više nisam obraćao pažnju na bare. Dostig’o sam određeni nivo smirenosti, jer pomokar od ovoj ne mog da budem. Nisam se obazirao ni na toj što mi vetar iskrši kišobran, već sam ga zavrljačio u prvu kantu koju nađo.

Nakon stizanje na odredište, dok sam čekao pred šalter pun s ljudi, utehu mi je pružilo saznanje da u svemu ovome nisam sam. Bilo je tu još mokri i ušljiskani. Dok se voda cedila od kišobrani i jakne, strpljivo smo čekali da ne šalteruša otera u kurac što ne’amo sitno.

Ostavio sam pola tatkovu platu ovoj finoj ženi i uputio se nazad. Duhovni mir, koji sam na svom putu do poštu stek’o, prekinut je samo dok izređa sve po spisak na jednog s kola što me ušljiska.

Pre ulaska u kuću napravio sam retrospektivu na nogavice kako bi’ video kol’ko sam gi ušljiskaja. Pažnju mi je privuklo i blatište koje se navatalo na patike dok sam pokušavao da preripim jamu koju je Vodovod napravio na sred ulicu. Jakna beše mokrc mokra. Sve u svemu beo topinjak. Kada sa lakoćom utvrdi da sam se ubačkaja ko svinja, zakoračio sam u topli dom i turio stvari na pećku.

Tad me u’vati i temperatura. Za ništa čovek da te ne isprati, bodrio me je tatko.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Advertisements

Imaš ‘i kartu?

Posted: јун 28, 2011 in Pripovetke
Ознаке:, , , , , ,

Karta.Oduvek nam je bila neprijatelj.Sećam se s voz u Niš na bazen dok idomo,il do

Vranje jednom kad nas izlagaše da ima jeftine stvari na pijac tamo,do Beograd

svaku prestupnu godinu kad idemo…. kad dođe kondukter i potraži ti kartu,prvo ga gledaš ko na albanski da zbori,a posle kad shvatiš koe ti traži ti se ko uvrediš.Koj je on kompir da ti tebi traži kartu.Koe se zamišlja?

Kad prođem kroz železničku nikad ne stanem da pogledam koe je ono unutra što

ima staklo,ljudi,kompjuteri iz 1966 godinu…i vido pre neki dan.Blagajna be.

Tuj se znači karta kupuje.A ja sam večito mislio da je tu zamenik od ovog što

radi na informacije i da ga on menja kad ovaj jede burek.

A kad nemaš kartu u voz to se zove švercovanje.Pa se sd ja razmišljam,izvodim

si neku filozofiju- šverc znam koe je,švercovao sam cigare…Ako se švercujem u voz,znači sebe švercujem,ako platim za još dva drugara 60 dinara za nas trojicu do Niš znači švercujem ljudi.I sledeći put kad izađem iz voz i neki me pita

Koe radim ću mu kažem Švercujem ljudi do Pečenjevce.Ozbiljnije odma izgledam, pozajebano nego da kažem juri me kondukter po voz da me izvrlji u Vinarce.Mora se uvek od ugled razmišlja po ovaj grad!

U autobus ne beše tako.Neće te promaši kondukter nikako.Mora gu platiš.Ako gu ne platiš gore će prođeš nego da si terorista jer će te istresev svi od konduktera,preko kontrolora do miliciju da ti nađev pare za kaznu i ličnu kartu.

Još kad uvedoše na novu autobusku peronske čudilo mi je što ne beše revolucija u Leskovac.Al svaki drugi kad dođe na autobusku il radi u miliciju,il mu ćale vozač u Kanis,il poznaje onog na ulaz,il oće samo nešto da si pogleda na peron pa gu pola i ne plativ.

Karta određuje i po grad koe će se radi,kude će se izlazi.Prvo kad te vikne neko za grad pitaš ga kude ćemo,kolko je ulaz i tuj mu odma udariš računicu.Ako ti je 200 dinara ulaz u jedan klub a 100 u drugi,nema šanse da uđeš ovam kude je 200,jer ako uđeš automatski si izgubio jedno pivo.

Al ne plaćav svi kartu u grad kad idu.

One glumice što se uvrtiv oko oni na ulaz što naplaćuju karte,ko paradajz oko pritku,odma znam da neće plati kartu.Na ulaz ima bude ko mazna banica,a čim prođe bez kartu i uđe u kafić odma dizanje nos i naručivanje kokteli.

A kad čujem pa razgovor na ulaz „De si brate,koe radiš?Kako si?Ej nemam OVO,može li…znam odma na koe misli – toj ti je ko da je reko „Nemam pare,ćale nije primio platu,deda mi neće da od penziju al ja dođo da izigravam gazdu u kafić pa ako bi teo da me puštiš“

Eve kažite mi što mi ne idemo u bioskop..zato što je karta skupa.Pa bolje ću si za 100 dinara kupim 6 filma na DVD kod oni što prodaju ispred Rupu nego da gi dam na oni iz bioskop.

Što ne idemo u pozorište?E tu je više razloga i više problema.Prvo što je isto ko u bioskop karta skupa a nekad i poskupa nego u bioskop,drugo ima 3 predstave za gledanje celu godinu(dve iste i jedna različita) i treće mož da bude što neki ne znaju kude je pozorište.

Na bazen kad nekog vikneš da idete koe će te prvo pita.Neće te pita „kolko karta košta“ il tako nešto nego „Imaš li karte?“ Jednom kad se u Leskovac čuje da je neko dobio karte za nešto džabe,naredne 100 godine ima da pituju ima li negde mufte karta da se uzme.

Al za koe ne idemo u muzej.Nikako da ga razjasnim.I ukapira.Zato što MISLIMO da da je karta skupa,ko i svuda što je.60 dinara je.Poskupeli gu nešto.I 3 dinara da je,na leskovčanina ne bi odgovarala.Al mož nije taj problem.Problem je možda STALNA POSTAVKA.Kod nas rekoše stalna postavka ima jedna te ista od 1974 godinu.E sd ja ne radim po muzeji i ne znam koe je to,al se raspita.Pa otkad sam se rodio onija ćupovi sediv pored ulaz u muzej.Znate oni što su svi mislili da su kanta za đubre iz doba Rimskog carstva pa su bacali đubre u nju,žvake,papirčiki.Ima neke bombe i slike neke gore na sprat,niko u školu nam ne objasni koji su oni na slike,čije su bombe.Ima i jedan mitraljez,ni toj ne znam čije je,ali ne da smo se besili po njega kad smo bili deca…leeeejjj…Večito smo na jurcanje po muzej mislili kad su nas vodili ovi iz školu.Od naoružanje imaše još ona dva topa na ulaz što nišaniv kod sudiju za prekršaji.Le le što nisam imao neko đule kad mi napisa kaznu da platim onaj put..

Neka panice,šerpe i lončiki od cara Justinijana što nađoše u Caričin grad isto ima. Neke aljine stare beoše jednom sećam se,al to je sve.E toj vam je stalna postavka.I zato i ne idev ljudi u muzej.

Zato su ovi što praviv izložbe po Dom kulture i odustali od pare za kartu.Pa toj niko ne bi platio ni Van Goga da izloživ.

Na Dubočicin stadion kupio li je neko neki put kartu za utakmicu,aj sad pošteno?Pa otkad malečak beo dođemo pred stadion pitamo kolko karta on kaže 2 dinara i mi gu naravno neće platimo pa zalazimo otkud Veternicin stadion veškamo se na onu ogradu ko majmuni i upadamo na tribinu odozgo.Ja sam pre mislio da je tuj ulaz u stadion jer i staro i mlado tuj ide,neće da plati nikoj kartu jer posle nema za fišek semke.I onda vidiš,5 karte prodate 50 čoveka na tribine.

Karta si je u Leskovac retkost..tako si je bilo,tako će si i ostane…

By Koe Ima Po Grad