Proleće u mom kraju

Posted: април 22, 2015 in Pripovetke
Ознаке:, , , , ,

Proleće u mom kraju

Posle duge zime u koju smo prejebali po dvajes kubika drva, stiglo je proleće. Hladnu i oštru zimu zamenila je kiša, blato i voda do kolena. Svake nedelje osvane pravi prolećni dan, a onda pet dana ledenica. Na nebu se po ceo dan smenjuju sunce i oblaci, pa se ne zna dal’ će udari kiša il’ graduška. Iako su dani sve topliji, toplana ne isključuje grejanje dok ne premanda i toj malo ugalj što ima. Prolećno sunce je raširilo svoje zrake i miluje lica neradnika koji žmiju po kafići i prebirav po novčanik imav li sto dinara za kafu.

Parkovi su ozeleneli i u njima će za mesec dana biti trava do gušu. Tih dana će se začuti i prvi, nežni tonovi raskantane kosačice koju će radnici iz Komunalac da trkaljav b’š pod moj prozor. Cveće u baštama je procvetalo i ljudi se polako prekačujev preko tarabe da ga obrstiv.

Livade se šarene i na njima pasev krave. Oko njih se širi miris jorgovana pomešan s opojan miris od štalu.
Poljsko cveće širi svoje latice i oko njih zujiv vredne pčelice. Ako budu vredne k’o prošlu godinu, nema kašičku med da liznemo. Pored njih su na poljima i ratari koji prskav mumuruz s otrovi jega satrev i toj malo pčele što ima.

Posle dužeg vremena čuje se i žubor potoka. Garant su ovi iz vodovod ponovo icepili neku cevku. Najmanje tri dana nema banjanje.

Drveće je dobilo novo zeleno odelo i na njima su dživdžani koje cvrkućev. Od šes’ uj’tru. Ne mož’ se spije. Njih oko osam zamenjuju svrake koje vrekav svoju prolećnu pesmu dok se neki ne izmane s kamenicu. Laste su se vratile sa juga i napravile gnjezda na svaku ćošku iz kojih veselo seru male lastavice.

Stari hrast iz susednog dvorišta je živnuo i širi svoje granjke. Već sa prvim zracima jutarnjeg sunca komšija delja pod njega tojagu za kučiki koji ga juriv kad pođe na rabotu.

Voćke su procvetale i šire svoje mirise po njive. Njih će obrstiti neki mraz, a onda će uvozimo jabučiki iz Meksiko. Breskvu nema da otkinemo.

Nastavnici su nakon jesenji počeli i sa prolećni štrajk, pa su dečica vrljila knjige i razdragano igrav fudbal oko kuće dok ne prekantav na nekog prozor. Vlasnici prozora su već navikli na ove dečije nestašluke, pa u džep preventivno imav šrafciger s koj će gi izbušiv loptu.

Na pijac je sve više ljudi. Početak proleća njima signalizira da treba da prestanev da jedev prženu papriku i ajvar iz teglu, jer će se uskoro na ovom mestu naći sveže prskani proizvodi. Do tad samo gledav i zaodiv oko tezge. Nikoj ništa ne kupuje.

U gradu je sve više automobila koji u isto vreme oćev da prođev kroz raskrsnice i pešaka koji pretrčujev na crveno, pa su ulice ispunjene s prolećno psuvanje i miliciju koja piše kazne.

Kad stigne proleće sve se budi, priroda, životinje, ljudi. I evro. Svaki dan ide preko 120, pa se vrne. Ne znaš dal’ da ga kupuješ il’ da ga prodavaš.

Dok posmatram proleće kroz prozor ja sam srećan. Al’ kad dune vetar, odma’ trčim na krov da vidim nije li mi otkinuo antenu.

Volim proleće u mom kraju.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Advertisements

Nikad ga ne kapnula

Posted: март 30, 2015 in Pripovetke
Ознаке:, , , , , ,

Kišni dan

U ovakvi dani, kad za nigde neje, jedva čekam da me tatko isprati za nešto do grad. Od uj’tru kad se probudim sam k’o na trnci dok čekam kad će mu nešto padne na pamet, što je mog’o milijon put da završi kad je bilo sunce i dvatrijes stepeni. Takoj i s’d.

Kiša je počela da vrne, pa stade. Legao sam i razmišljao o tome dokle će više da močka. Il’ padaj il’ nemoj padaš, mislim se. Tatko je uš’o u sobu k’o po običaj – na vrata. Blagim tonom me je upitao dokle mislim da se isprđujem po krevet, vidim li kol’ko je sati i imam li mozak. Dok je izlazio iz sobu nežno je privukao vrata. Reko’ iz šarke će izletiv.

Obuk’o sam se, pljusnuo po oči s ‘ladnu vodu, jer se nikoj neje setija da uključi bojler. Siš’o sam do kujnu. Majka je već pripremila prženo, a na astal je bio mesen ‘leb. Sir nemašemo. Seli smo bez reči. Tišinu je remetio jedino kompresor na zamrzivač koji se prejebao još prošlu nedelju. Tada smo zvali majstora, a sad smo ga, u sebi, psuvali što ne dođe.

Nakon što smo prožvakali našu trpezu tatko se u’vati za džep. Pošto sam prethodno primetio da u njega ne nosi šrafciger il’ parče od žicu znao sam da su to oni retki trenuci kad mi dava pare. Srce mi zaigra i u tom momentu mi se razdani, ali mi se u naredni već zgomni jer mu vido u drugu ruku računi. Struja, voda, đubre. I uplatnice za sud. Pa ga neki tužija.

Turio sam kišobran pod mišku i krenuo napolje. Na izlazu iz kuću ošinuo me je vetar sa svem kišu po oči. Dok progleda već beo na ulicu i uputi se prema centar.

Šetam se po ulubeni trotoari i raskopane ulice. Dok psujem računi i distribuciju pred oči mi prolaziv majstori koji su gi pravili. Pokušavam da procenim kol’ko su rakiju popili pre nego što se u’vatili za lopatu. Rupe od koje se po suvo vreme soplićam su se pod uticajem kiše koja serka danima pretvorile u bazeni. Oni su k’o golema ogledala čiju površinu uznemiri samo neko trčomočalo koje uleti u nji.

Zamišljen nisam ni primetio da spijem dok odim i ulećujem u najduboku baru od tri koje su mi preprečile put. Nakon što napuni noge, odzrnuh se da vidim koj mi se smeje. Srećom, po ovo gomnjivo vreme nikoj pametan ne ide.

Nastavio sam dalje dok se iz patike cedeše voda. U početak mi se javi neki neprijatan osećaj, al’ toj samo dok prsti na noge ne utrneše. Više nisam obraćao pažnju na bare. Dostig’o sam određeni nivo smirenosti, jer pomokar od ovoj ne mog da budem. Nisam se obazirao ni na toj što mi vetar iskrši kišobran, već sam ga zavrljačio u prvu kantu koju nađo.

Nakon stizanje na odredište, dok sam čekao pred šalter pun s ljudi, utehu mi je pružilo saznanje da u svemu ovome nisam sam. Bilo je tu još mokri i ušljiskani. Dok se voda cedila od kišobrani i jakne, strpljivo smo čekali da ne šalteruša otera u kurac što ne’amo sitno.

Ostavio sam pola tatkovu platu ovoj finoj ženi i uputio se nazad. Duhovni mir, koji sam na svom putu do poštu stek’o, prekinut je samo dok izređa sve po spisak na jednog s kola što me ušljiska.

Pre ulaska u kuću napravio sam retrospektivu na nogavice kako bi’ video kol’ko sam gi ušljiskaja. Pažnju mi je privuklo i blatište koje se navatalo na patike dok sam pokušavao da preripim jamu koju je Vodovod napravio na sred ulicu. Jakna beše mokrc mokra. Sve u svemu beo topinjak. Kada sa lakoćom utvrdi da sam se ubačkaja ko svinja, zakoračio sam u topli dom i turio stvari na pećku.

Tad me u’vati i temperatura. Za ništa čovek da te ne isprati, bodrio me je tatko.

Copyright © Koe Ima Po Grad

8. mart u Leskovac

Posted: март 8, 2015 in Pripovetke
Ознаке:, , , ,

FINAL

Dan’s je 8. mart, međunarodni dan muškaraca koji ne znav ko’e da kupiv na devojku, ženu, majku il’ tetku za 8. mart.

Uvidevši da se ovaj lutanja mož rešiv samo ako se napravi neki cirkus, grad Leskovac već vekovima od trotoar pred robnu kuću pravi pijac pun s adekvatni pokloni koji stizav sa svih strana Turske i jugozapadne Bugarske, dok iskusniji šverceri nudiv i asortiman azijskog porekla.

Svaki neodlučni Leskovčanin zdvesta dinara u džep se bar na trenutak ovrteja oko ovoj mesto u nadu da će nađe nešto s ko’e će obraduje drage osobe suprotnog pola i pojefitno prođe.

Na prostor od 200 – 300 met’ra razvučeno je osamsto tezge. Štandovi od rđave šipke spojene s dva kila lepljivu traku i njihova prekrivenos’ s najlon koji sprečava da vi kiša vrne u šiju dok pazarite, oslikavaju duh grada i našu tradiciju da od svaki praznik napravimo vašarište.

Pored pare, ovuj godinu ograničavajući faktor za kupovinu bija je i vetar koj’ probiva kroz koske i konstantno izaziva dzivu na nos. A pošto je današnji dan ispunjen sa trčanje po cveće i secanje saksije pod mišku, nije isključeno da vi otpadne i poneka trepka od ‘ladno. Ali ništa ne sme da ne spreči da prejebemo pare za pokloni, pa savetujem da otklonite svi ovija problemi s jedan par unterciger koji će navučete pre iskačanje na ulicu.

Drugi problem koji se javlja je ko’e kupiti i ne li će ne prejebe prodavac pa da ni proda neku dranguliju poskupo nego što je kod Kinezi. A na tezge je ponuda golema:

– plišani srca, dva komada za 100 dinara. Ovaj poklon je pravi odabir jer em što mož da se zakači na ekserče na zid ili na ručku od regal, takođe mož’ i guzicu da brišeš s njega jer za ništa drugo ne služi.

– veštačko cveće. Prosto nema žene koja nije oduševljena da na astal turi vaznu s cveće ko za na groblje, tako da o ovome svakako treba promisliv oni koji ne znav ko’e da kupiv, a prisvrbelo gi da gi žena sa svem cveće izvrlji kroz prozor.

– najjeftino cveće. Za svi koji su upoznati sa opasnosti koje vrebav od plastično cveće, a nemav pare za kasvetan buket, batisani karanfili i ruže koje je uvatila pepelnica će se taman uklopiv u ovogodišnji budžet.

– razne ukrasne panice. Izrađene u rani gastarbajterski stil sa primesama baroka ovej l’skave posude će dobro da se uklopiv uz miljiki koji mož da se kupiv dve – tri tezge nadole. Neophodno je da polako s nji’ baratate kako vi ne bi s’mo ostalo otkršeno parče u ruke.

– šerpe i lonci. Od idalju devecto i neku kad je ustanovljen 8. mart kao njin međunarodni praznik, ne prestaje borba žena da gim se na ovaj dan pokloniv što više šerpe u koje će tokom godine da variv jelo dok gi se muž isprđuje po kuću. Svi oni koji poznajev značaj ovog dana i voliv da poručkav varen kupus, trebalo bi da kupiv ovak’v jed’n poklon.

– kineski parfemi. Dior, Dona Karan i Guči od renomirani orijentalni proizvođači karakterišu niske cene i neutvrđen sadržaj. Aromatične note koje mirišev na palene traktorske gume i štipev za nos ostaviće neizbrisiv trag na vratu drage osobe koji će samo nakon terapiju kod kožnog mož’ da se skine.

– farmerke za ‘iljadu dinara. Prvi odabir za onija što krenev od kud hotel Beograd, jer je toj prva tezga na koju će naletiv. Kako se za svi modeli unapred zna da su original i da vi odlično stojiv, uopšte se ne mora ni probav, pa sigurno neće pogrešite ako date pare za nešto što ste mogli na pijac u ponedeljak da kupite za pecto dinara.

Ovoj je bija s’mo deo ponude koji je izložen na pomenutu lokaciju, dok je od necarinjenu robu još ostalo pod tezgu i u gepik od kola, pokriveno s ćebe i staru čergu. Već sutra kad se tezge razlepiv, jedino će kese, ‘artije i kartoni pomešani u kompaktnu masu zvanu brčkoljak ukazivati na to da se ovde od grad pravila kočina.
Na sve sugrađanke i čitateljke želim srećan 8. mart!

Copyright © Koe Ima Po Grad

Leskovačka ljizgavica

Posted: јануар 13, 2015 in Pripovetke
Ознаке:, , , , , ,

Klizalište Leskovac

Kako za veštačko klizalište treba pare i treba da znaš da klizaš, lokalna samouprava u saradnju sa majku prirodu je ovija dani ‘tela da omogući na svi da osetiv zimske čarolije, pa je na teritoriju grada omogućila prirodna klizališta kako bi građani mogli da ostavljav zubi po ulicu.

Nadležni u komunalnu policiju su se ovej godine trudili da svi trotoari uredno ostanev pod led pa su ga i na gazde od lokali nakrivili sa ‘iljado usmenih naloga da sneg pred radnju očistiv. Nakon što su se preduzetnici pomočali na nalozi, sve je bilo spremno za novu klizačku sezonu.

Usluge klizališta mog’o je da koristi svaki kog je prisvrbelo da se utepa jer ne mož’ mirno na dupe dom da si sedi. Nebitno dal’ je star il’ mlad, dal’ je krenuja u grad il’ za leb, svakom je data prilika da se skotrlja u neki jendek.

Padovi ili kršenje, imaju nekol’ko faze koje su navedene u nastavak i mogu da posluže kao putokaz na onija koji su zainteresovani da dođu u Leskovac i da padnev.

U prvu fazu naivni sugrađanin nailazi na zaleđenu površinu i ceni vu klizavost (klizavo/neje klizavo) kao i svoju sposobnost da površinu savlada (ću prođem/ce iskršim/more ću prođem pa ko’e bude).

Druga faza posledica je loše procene u prvu fazu i ona počinje kad lice zakorači na led. Tuj više nema vr’ćanje nazad. Do malopre razuman čovek u ovom trenutku postaje badile i kreće da po pre pregazi preko ljizgavo.

Nakon drugu ide odma’ i treća kad s’vatiš kol’ko si se zajebao i kad počnev noge da radiv napred – nazad. Uz uzvici „le le, le le“ lice pokušava da s trzaji tela i podignute ruke u stranu održi balans i izbegne da mu čoponjici odletiv u vazduh.

Al’ jebaja si majku ovaj led u Leskovac, mlogo klizav. Neuspeh u balansiranje povezan sa izlizane patike il’ cipele dovodi do toga da se čovek odma’ stropošta na zemlju ili da utrči nekom s klizeći na sred ulicu. Posmatrano sa strane na početak četvrte faze kraci se dizav na visinu od jedan metar, a s ruke mašemo dok ne poletimo. Guzica ne celo vreme vuče nadole. Subjektivni osećaj je da ne znamo ni kude ni je dupe, a ni kude ni je glava. Mozak se ubrzava do neslućenih brzina i misli se smenjuju od toga dal’ smo isključili grejalicu kad smo iskočili iz kuću do toj za ko’e da se u’vatimo da bi ublažili utepuvanje.

Završetak procesa izdizanja je kad se rasprosteš na ulicu ko ponjava. Tuj je i kraj četvrte faze.

Prve sekunde nakon udarac od dzemlju su vrlo bitne da se orijentišete po koj svet odite i da konstantujete kol’ko ste se utepali. A posle tražite kude su vi odleteli tašnja, mobilni il’ kapa i gledate neste li još nekog osakatili dok ste padali. Leskovčani su nadaleko poznati po svoju humanos’ pa će vi uvek neki pritrči da ve podigne i da vi potvrdi da ste padnuli s rečenicu: „Ne li se utepa?“

Kraj ove pete faze, koja počinje u momenat kad se zašljepošete na ulicu, završava se s osmeh kojim pokazujete da ve ne boli ništa što ste iskršili. I dok vi svitke na oči idev neizvesno je dal’ će idete direk’no u bolnicu il’ će se očukate pa će si idete dom. Izvesno je jedino toj da će vi se svi smejev.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Ledenica u Leskovac

Posted: децембар 30, 2014 in Pripovetke
Ознаке:, , , , ,

Ladno u Leskovac

Nevreme u vidu dvatrijes santine sneg i severozapadni vetar od koj otpadav trepke stiglo je i u Leskovac.

Sneg, ‘ladno i nesposobna elektrodistribucija teško su pogodile dvajes okolna sela koja su sinoć ostala bez struju. Redovne neplatiše iz ovaj sela iskazali su svoj revolt sobuvajući pivo ispred prodavnice širom ovog kraja.

Iz Direkcije za urbanizam i izgradnju grada Leskovca rečeno je da će buldožeri i ostala mehanizacija očistiti svi putni pravci prema udaljena mesta, kako bi revoltirani građani mogli lično da dođev u prostorije lokalne distribucije i zbog ovog nemilog događaja napsujev svi od portira do direktora. Putari su već počeli redovno posipuvanje putevi s rizlu, pa će vlasnici motornih vozila imati prilike da stucav karoseriju nakon samo par pređenih kilomet’ra.

U centralni leskovački park od ponedeljak uj’tru je angažovan manji buldožer koji ra’čišćuje sneg i čiji vozač ne gleda mnogo kad se obrća u rikverc pa su mogući bolovi u kostima ako ve potkači.

Saobraćaj se na glavnu saobraćajnicu odvija otežano, jer nikoj pare za gorivo nema, a zimi kola jedev kol’ko trošiv. Što se javnog grackog prevoza tiče, zastoj se očekuje na stanicu prekoputa hotel „Beograd“ zbog toga što svi u isto vreme oćev da utrčiv na jedna vrata u autobus. Obaveštavamo putnici da nastaviv sa ovu praksu, jer u prectojećim polarnim danima vozači neće otvarav prednja vrata da gi ne bi duvalo u noge.

Na snazi je crveni meteo alarm zbog koga se upozoravaju najmlađi sugrađani da korišćenje petarde, bombe i ostala pirotehnička srectva koja isteruju iz mozak, mogu da dovedu do toga da gi neko dobro otepa. Zbog povećane količine koje su iz Bugarsku donete pred robnu kuću i komunalna policija sprovodi akciju intenzivnog zevanja u prodavce ove švercovane robe. Svako ko bude zatečen u vršenju prekršaja rizikuje da ni kupi dve pljeskavice i limenku sok, poručuju nadležni.

Stariji sugrađani bi trebali da pripaze i da ukoliko izlaze vržev jastuče na guzicu, jer je rizik od pada veliki, a nikoj ne jebe da očisti ovaj led od trotoar.

Oni nešto mlađi ne bi trebali da do prodavnicu ili kafić kreću bez preke potrebe i bez dug’čke gaće. Ukoliko se odlučite da ipak izađete, a niste kupili na unterciger na pijac moguće je da će vam se zberev jajca. Ova pojava ne bi trebala da vas brine jer će nestati čim sednete na TA pećku.

Ukoliko ste odlučili da ve oderev za kartu i Novu godinu dočekate u neki restoran, dobro se najedite i pi’te dok se ne umočate. Za sve one koji doček planirav na trgu iz Hitnu pomoć poručuju da spremno dočekuju predstojeće zbiranje po put ljudi koji su se otrsili z grejanu rakiju.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Ne davaj Šajkaču!

Posted: децембар 10, 2014 in Pripovetke
Ознаке:, , , , , ,

leskovac-sajkaca-1417901027-596653

U nedelju, po cel’ Leskovac odjeknula je vest da na Sajam preti kršenje. I ko što uvek biva kad nešto odjekne, obrne mi se u želudac i ripnem se iz stolicu ko poparen. Preturim se, soproštenjem. Brzo sam otiš’o da kupim novine jer nemašem s koe da podložim oganj, a zaladnelo mamu mu jebem, pa sedo da još’ednom pročitam vesti na internet.

„Leskovčani ruše čuvenu sajamsku Šajkaču?!“ – pisaše kratko i jasno, font šesnajeska, s masna slova.. cccc..
Cćkam dok čitam i ne verujem. K’d će gu rušiv? Koji su tija Leskovčani? Mišković li je rodom iz Leskovac?
Ovoj li se Šajkača vika? Mnogo pitanja, a voda mi za kafu zavre. Nakon što sam odlepija džezvu od šporet,
sedo pa poče da razmišljam…

Navrnuše sećanja od detinjstvo provedeno po sokaci oko sajam…

Dosta sam ko malečak žmaja ovde. Nakon bezbrižno provedenog dana majka bi me tek pridveče po deseti
put viknula da ulegnem. Još sa kućnog praga bi osetio miris sveže banice koji se preplitao sa tatkovi šamari
uzrokovani s toj što me cel dan nema u kuću. Nakon dobro prospavane noći, crvenilo na obrazi bi se povuklo,
a ja bi i narednog dana nastavio da alujem na isto mesto.

Najviša tačka sajma, sa koje se pružao neverovatan pogled na grad, služila je za posmatranje i gađanje
slučajnih prolaznika koji je kao po pravilu mrzelo da se ukačiv i da ni istresev zubi nego su nastavljali svojim putem uz tek poneku psovku. Prisećao sam se tih srećnih vremena i trenutaka kada sam zbog toga što
spijem kad odim sa te iste tačke ‘teo da se om’knem i izginem.

Kao jednu od najveće zanimacije pamtim odenje po krov, koji je tek na nekol’ko mesta bio procepen i pružao
neviđene mogućnosti da proletim kroz njega i stropoštam se od dvatrijes metra. Pa ipak, nesam se plašija.
Tešilo me je toj da bi mi patos prekriven sa srč i trule d’ske ublažio pad, pa bi pored umotuvanje u gips morao i na šivenje da idem ako padnem. Al’ sudbina je drugačije ‘tela pa se nesrećni slučaj desio tek kad sa siš’o do krov, nateo na neki šiljci i icepio novu jaknu.

Ova konstrukcija od napregnutog betona, cela u prozori, teško je odolevala na kamenice koje smo mu
redovno upućivali na svom putu do škole. Tek poneki apel milicije koji bi na kućnu adresu stigao u vidu
prekršajne prijave bi nas smirio i s povijene šije smo proodili pored njega. Svaki plan da pa prejebemo neki
prozor, remetilo je sećanje na to kako ni je guzica sevala kad ni sudija na svi napisa kazne.

Nekad su se ovde održavali sajmovi s tekstil, traktori, freze i kultivatori ali je svi nji zamenio novogodišnji panađur koji je okupljao generalne zastupnike za švercovani džemperi i felerične žižice. Tih dana bi članovi porodice koji svi zajedno nisu imali kršen dinar u džep obilazili štandove i zadržavali se na njima zevajući ko telci, dok su imućniji Leskovčani znali i ponešto da kupiv na decu za novu godinu. Na tom mestu sam i ja dobio svoje prve patike sa svetleći đon koje su mi ostale u lepom sećanju uprkos tome što je si’lička na desnu prestala da radi već na treće obuvanje.

U dvorištu se vrteja ringišpil s rđavi lanci i nepodmazani zupčanici, a pored njega je obično bija postavljen autodrom s kalabal’k si’ličke. Vožnja s kolca je bila pravo uživanje za mališani, a organizatori su se trudili da ona iz godinu u godinu traje pokratko, al’ za poviše pare. Kad je žeton dostigo vrednost britanske funte na međubankarsko tržište više nikom neje padalo na pamet da dovede dete ovde. Na kraj su i oni zajebali da dolaziv, jer više ni za struju nisu mogli da zaradiv.

Ali nisu samo deca imali koris’ od Sajam i bili privučeni s ovoj l’skavo zdanje. Nebrojeno puta je taj objekat pravio nekom zavetrinu na golu guzicu kad ga je priteralo dok je u SUP čekao red za ličnu kartu. I dan danas neka nevidljiva sila privlači mnogi da ga zamočav, dok se uredno zavrćav uz duvar jer se sramujev. I ne kršiv više samo deca stakla, nego svaki katlaban koj nema koe da raboti.

Previše ovaj narod napravija sranje oko Sajam da bi sad dopuštili da ga neki belosvecki investitor stapka.
Zato suproctavimo se na taj zaraz i potpišimo onlajn peticiju http://www.peticije24.com/ne_ruite_nam_ajkau
od koju nema ni mojega jer samo na taj način mož’ da spasimo ovo građevinsko čudo, kako bi sutradan i
naša deca mogla da ga urnišev.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Zimsko računanje vreme u Leskovac

Posted: октобар 26, 2014 in Pripovetke
Ознаке:, , , ,

Zimsko računanje vremena

Pomeraj ga u mart, vrćaj ga u oktobar, koj si koe raboti mi će si samo štelujemo satovi. Zimsko računanje
vremena uvedeno je pre 45 godine i otad se računa ko i letnje – na sat. Fossil, Seiko ili azijski Rolex, marka nije bitna samo da radi i da mu se ne kidav kaičiki na svaki mesec dana.

U Leskovac je 26. oktobra počelo zimsko računanje vremena, pa je moj sapetljivi komšija bio primoran da se
digne u pola noć i da udri po kuću dok je našo sat da ga vrne nazad. Nakon što sam se ripnuo iz krevet jer
sam mislija da je zemljotres, napsuvao ga i obavio močanje, učinio sam i ja isto. A onda lego i uspa se pre
nego što sam se probudija.

Omladina, da ne kažem balavurdija, koja je u noći između subotu i nedelju imala foru do 3, uživala je još
šeset minuta u pijenje svoje drugo pivo i sedenje u grad, samo da bi nakon povratak kući i tatkovo šamaranje
saznali kako roditelji još nesu vrnuli sat.

Svi koji voliv da legav ovog dana imali su mogućnost da spiju duže, a oni koji posedujev pešesenajes
časovnika u kuću uglavnom ovoj dodatno vreme koristiv da vrnev kazaljke, probrišev prašinu od nji i kupiv
nekol’ko baterije od volt i po.

Iako ovoj ništa ne znači na oni koji svaki dan legav do pladne, ipak ni nji ova promena nije zaobišla, jer su se već oko 1 popodne suočili z dilemu po koje vreme su se dogovorili z drugari da se nemijeni rasanjujev s makijato u kafić. Nedoumice vezane za vreme mučiv i ostali Leskovčani koji će u naredni dani posle svaku
rečenicu sa prilošku odredbu za vreme da pitujev „Po staro il’ po novo?“, sve dok gi se ne slegne ovaj novina u glavu.

Već narednog dana, u ponedenik, radni ljudi imaćev priliku da se dizav za rabotu sat vreme kasnije, a ne po
mrkli mrak što će opet negativno uticati na kučiki po ulice koji neće imati kog da juriv od rano jutro.

Zaključak je da nema koga ovaj promena u Leskovac neje pogodila, na ovaj il’ na onaj način. Osim pekara
prekoput mene što radi. On po cel noć mesi kiflice i bureci, pa a se digja u 2, a u 3, mnogo mu ga uz onuj
rabotu dok rasukuje korke.

Copyright © Koe Ima Po Grad