8. mart u Leskovac

Posted: март 8, 2015 in Pripovetke
Ознаке:, , , ,

FINAL

Dan’s je 8. mart, međunarodni dan muškaraca koji ne znav ko’e da kupiv na devojku, ženu, majku il’ tetku za 8. mart.

Uvidevši da se ovaj lutanja mož rešiv samo ako se napravi neki cirkus, grad Leskovac već vekovima od trotoar pred robnu kuću pravi pijac pun s adekvatni pokloni koji stizav sa svih strana Turske i jugozapadne Bugarske, dok iskusniji šverceri nudiv i asortiman azijskog porekla.

Svaki neodlučni Leskovčanin zdvesta dinara u džep se bar na trenutak ovrteja oko ovoj mesto u nadu da će nađe nešto s ko’e će obraduje drage osobe suprotnog pola i pojefitno prođe.

Na prostor od 200 – 300 met’ra razvučeno je osamsto tezge. Štandovi od rđave šipke spojene s dva kila lepljivu traku i njihova prekrivenos’ s najlon koji sprečava da vi kiša vrne u šiju dok pazarite, oslikavaju duh grada i našu tradiciju da od svaki praznik napravimo vašarište.

Pored pare, ovuj godinu ograničavajući faktor za kupovinu bija je i vetar koj’ probiva kroz koske i konstantno izaziva dzivu na nos. A pošto je današnji dan ispunjen sa trčanje po cveće i secanje saksije pod mišku, nije isključeno da vi otpadne i poneka trepka od ‘ladno. Ali ništa ne sme da ne spreči da prejebemo pare za pokloni, pa savetujem da otklonite svi ovija problemi s jedan par unterciger koji će navučete pre iskačanje na ulicu.

Drugi problem koji se javlja je ko’e kupiti i ne li će ne prejebe prodavac pa da ni proda neku dranguliju poskupo nego što je kod Kinezi. A na tezge je ponuda golema:

– plišani srca, dva komada za 100 dinara. Ovaj poklon je pravi odabir jer em što mož da se zakači na ekserče na zid ili na ručku od regal, takođe mož’ i guzicu da brišeš s njega jer za ništa drugo ne služi.

– veštačko cveće. Prosto nema žene koja nije oduševljena da na astal turi vaznu s cveće ko za na groblje, tako da o ovome svakako treba promisliv oni koji ne znav ko’e da kupiv, a prisvrbelo gi da gi žena sa svem cveće izvrlji kroz prozor.

– najjeftino cveće. Za svi koji su upoznati sa opasnosti koje vrebav od plastično cveće, a nemav pare za kasvetan buket, batisani karanfili i ruže koje je uvatila pepelnica će se taman uklopiv u ovogodišnji budžet.

– razne ukrasne panice. Izrađene u rani gastarbajterski stil sa primesama baroka ovej l’skave posude će dobro da se uklopiv uz miljiki koji mož da se kupiv dve – tri tezge nadole. Neophodno je da polako s nji’ baratate kako vi ne bi s’mo ostalo otkršeno parče u ruke.

– šerpe i lonci. Od idalju devecto i neku kad je ustanovljen 8. mart kao njin međunarodni praznik, ne prestaje borba žena da gim se na ovaj dan pokloniv što više šerpe u koje će tokom godine da variv jelo dok gi se muž isprđuje po kuću. Svi oni koji poznajev značaj ovog dana i voliv da poručkav varen kupus, trebalo bi da kupiv ovak’v jed’n poklon.

– kineski parfemi. Dior, Dona Karan i Guči od renomirani orijentalni proizvođači karakterišu niske cene i neutvrđen sadržaj. Aromatične note koje mirišev na palene traktorske gume i štipev za nos ostaviće neizbrisiv trag na vratu drage osobe koji će samo nakon terapiju kod kožnog mož’ da se skine.

– farmerke za ‘iljadu dinara. Prvi odabir za onija što krenev od kud hotel Beograd, jer je toj prva tezga na koju će naletiv. Kako se za svi modeli unapred zna da su original i da vi odlično stojiv, uopšte se ne mora ni probav, pa sigurno neće pogrešite ako date pare za nešto što ste mogli na pijac u ponedeljak da kupite za pecto dinara.

Ovoj je bija s’mo deo ponude koji je izložen na pomenutu lokaciju, dok je od necarinjenu robu još ostalo pod tezgu i u gepik od kola, pokriveno s ćebe i staru čergu. Već sutra kad se tezge razlepiv, jedino će kese, ‘artije i kartoni pomešani u kompaktnu masu zvanu brčkoljak ukazivati na to da se ovde od grad pravila kočina.
Na sve sugrađanke i čitateljke želim srećan 8. mart!

Copyright © Koe Ima Po Grad

Leskovačka ljizgavica

Posted: јануар 13, 2015 in Pripovetke
Ознаке:, , , , , ,

Klizalište Leskovac

Kako za veštačko klizalište treba pare i treba da znaš da klizaš, lokalna samouprava u saradnju sa majku prirodu je ovija dani ‘tela da omogući na svi da osetiv zimske čarolije, pa je na teritoriju grada omogućila prirodna klizališta kako bi građani mogli da ostavljav zubi po ulicu.

Nadležni u komunalnu policiju su se ovej godine trudili da svi trotoari uredno ostanev pod led pa su ga i na gazde od lokali nakrivili sa ‘iljado usmenih naloga da sneg pred radnju očistiv. Nakon što su se preduzetnici pomočali na nalozi, sve je bilo spremno za novu klizačku sezonu.

Usluge klizališta mog’o je da koristi svaki kog je prisvrbelo da se utepa jer ne mož’ mirno na dupe dom da si sedi. Nebitno dal’ je star il’ mlad, dal’ je krenuja u grad il’ za leb, svakom je data prilika da se skotrlja u neki jendek.

Padovi ili kršenje, imaju nekol’ko faze koje su navedene u nastavak i mogu da posluže kao putokaz na onija koji su zainteresovani da dođu u Leskovac i da padnev.

U prvu fazu naivni sugrađanin nailazi na zaleđenu površinu i ceni vu klizavost (klizavo/neje klizavo) kao i svoju sposobnost da površinu savlada (ću prođem/ce iskršim/more ću prođem pa ko’e bude).

Druga faza posledica je loše procene u prvu fazu i ona počinje kad lice zakorači na led. Tuj više nema vr’ćanje nazad. Do malopre razuman čovek u ovom trenutku postaje badile i kreće da po pre pregazi preko ljizgavo.

Nakon drugu ide odma’ i treća kad s’vatiš kol’ko si se zajebao i kad počnev noge da radiv napred – nazad. Uz uzvici „le le, le le“ lice pokušava da s trzaji tela i podignute ruke u stranu održi balans i izbegne da mu čoponjici odletiv u vazduh.

Al’ jebaja si majku ovaj led u Leskovac, mlogo klizav. Neuspeh u balansiranje povezan sa izlizane patike il’ cipele dovodi do toga da se čovek odma’ stropošta na zemlju ili da utrči nekom s klizeći na sred ulicu. Posmatrano sa strane na početak četvrte faze kraci se dizav na visinu od jedan metar, a s ruke mašemo dok ne poletimo. Guzica ne celo vreme vuče nadole. Subjektivni osećaj je da ne znamo ni kude ni je dupe, a ni kude ni je glava. Mozak se ubrzava do neslućenih brzina i misli se smenjuju od toga dal’ smo isključili grejalicu kad smo iskočili iz kuću do toj za ko’e da se u’vatimo da bi ublažili utepuvanje.

Završetak procesa izdizanja je kad se rasprosteš na ulicu ko ponjava. Tuj je i kraj četvrte faze.

Prve sekunde nakon udarac od dzemlju su vrlo bitne da se orijentišete po koj svet odite i da konstantujete kol’ko ste se utepali. A posle tražite kude su vi odleteli tašnja, mobilni il’ kapa i gledate neste li još nekog osakatili dok ste padali. Leskovčani su nadaleko poznati po svoju humanos’ pa će vi uvek neki pritrči da ve podigne i da vi potvrdi da ste padnuli s rečenicu: „Ne li se utepa?“

Kraj ove pete faze, koja počinje u momenat kad se zašljepošete na ulicu, završava se s osmeh kojim pokazujete da ve ne boli ništa što ste iskršili. I dok vi svitke na oči idev neizvesno je dal’ će idete direk’no u bolnicu il’ će se očukate pa će si idete dom. Izvesno je jedino toj da će vi se svi smejev.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Ledenica u Leskovac

Posted: децембар 30, 2014 in Pripovetke
Ознаке:, , , , ,

Ladno u Leskovac

Nevreme u vidu dvatrijes santine sneg i severozapadni vetar od koj otpadav trepke stiglo je i u Leskovac.

Sneg, ‘ladno i nesposobna elektrodistribucija teško su pogodile dvajes okolna sela koja su sinoć ostala bez struju. Redovne neplatiše iz ovaj sela iskazali su svoj revolt sobuvajući pivo ispred prodavnice širom ovog kraja.

Iz Direkcije za urbanizam i izgradnju grada Leskovca rečeno je da će buldožeri i ostala mehanizacija očistiti svi putni pravci prema udaljena mesta, kako bi revoltirani građani mogli lično da dođev u prostorije lokalne distribucije i zbog ovog nemilog događaja napsujev svi od portira do direktora. Putari su već počeli redovno posipuvanje putevi s rizlu, pa će vlasnici motornih vozila imati prilike da stucav karoseriju nakon samo par pređenih kilomet’ra.

U centralni leskovački park od ponedeljak uj’tru je angažovan manji buldožer koji ra’čišćuje sneg i čiji vozač ne gleda mnogo kad se obrća u rikverc pa su mogući bolovi u kostima ako ve potkači.

Saobraćaj se na glavnu saobraćajnicu odvija otežano, jer nikoj pare za gorivo nema, a zimi kola jedev kol’ko trošiv. Što se javnog grackog prevoza tiče, zastoj se očekuje na stanicu prekoputa hotel „Beograd“ zbog toga što svi u isto vreme oćev da utrčiv na jedna vrata u autobus. Obaveštavamo putnici da nastaviv sa ovu praksu, jer u prectojećim polarnim danima vozači neće otvarav prednja vrata da gi ne bi duvalo u noge.

Na snazi je crveni meteo alarm zbog koga se upozoravaju najmlađi sugrađani da korišćenje petarde, bombe i ostala pirotehnička srectva koja isteruju iz mozak, mogu da dovedu do toga da gi neko dobro otepa. Zbog povećane količine koje su iz Bugarsku donete pred robnu kuću i komunalna policija sprovodi akciju intenzivnog zevanja u prodavce ove švercovane robe. Svako ko bude zatečen u vršenju prekršaja rizikuje da ni kupi dve pljeskavice i limenku sok, poručuju nadležni.

Stariji sugrađani bi trebali da pripaze i da ukoliko izlaze vržev jastuče na guzicu, jer je rizik od pada veliki, a nikoj ne jebe da očisti ovaj led od trotoar.

Oni nešto mlađi ne bi trebali da do prodavnicu ili kafić kreću bez preke potrebe i bez dug’čke gaće. Ukoliko se odlučite da ipak izađete, a niste kupili na unterciger na pijac moguće je da će vam se zberev jajca. Ova pojava ne bi trebala da vas brine jer će nestati čim sednete na TA pećku.

Ukoliko ste odlučili da ve oderev za kartu i Novu godinu dočekate u neki restoran, dobro se najedite i pi’te dok se ne umočate. Za sve one koji doček planirav na trgu iz Hitnu pomoć poručuju da spremno dočekuju predstojeće zbiranje po put ljudi koji su se otrsili z grejanu rakiju.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Ne davaj Šajkaču!

Posted: децембар 10, 2014 in Pripovetke
Ознаке:, , , , , ,

leskovac-sajkaca-1417901027-596653

U nedelju, po cel’ Leskovac odjeknula je vest da na Sajam preti kršenje. I ko što uvek biva kad nešto odjekne, obrne mi se u želudac i ripnem se iz stolicu ko poparen. Preturim se, soproštenjem. Brzo sam otiš’o da kupim novine jer nemašem s koe da podložim oganj, a zaladnelo mamu mu jebem, pa sedo da još’ednom pročitam vesti na internet.

„Leskovčani ruše čuvenu sajamsku Šajkaču?!“ – pisaše kratko i jasno, font šesnajeska, s masna slova.. cccc..
Cćkam dok čitam i ne verujem. K’d će gu rušiv? Koji su tija Leskovčani? Mišković li je rodom iz Leskovac?
Ovoj li se Šajkača vika? Mnogo pitanja, a voda mi za kafu zavre. Nakon što sam odlepija džezvu od šporet,
sedo pa poče da razmišljam…

Navrnuše sećanja od detinjstvo provedeno po sokaci oko sajam…

Dosta sam ko malečak žmaja ovde. Nakon bezbrižno provedenog dana majka bi me tek pridveče po deseti
put viknula da ulegnem. Još sa kućnog praga bi osetio miris sveže banice koji se preplitao sa tatkovi šamari
uzrokovani s toj što me cel dan nema u kuću. Nakon dobro prospavane noći, crvenilo na obrazi bi se povuklo,
a ja bi i narednog dana nastavio da alujem na isto mesto.

Najviša tačka sajma, sa koje se pružao neverovatan pogled na grad, služila je za posmatranje i gađanje
slučajnih prolaznika koji je kao po pravilu mrzelo da se ukačiv i da ni istresev zubi nego su nastavljali svojim putem uz tek poneku psovku. Prisećao sam se tih srećnih vremena i trenutaka kada sam zbog toga što
spijem kad odim sa te iste tačke ‘teo da se om’knem i izginem.

Kao jednu od najveće zanimacije pamtim odenje po krov, koji je tek na nekol’ko mesta bio procepen i pružao
neviđene mogućnosti da proletim kroz njega i stropoštam se od dvatrijes metra. Pa ipak, nesam se plašija.
Tešilo me je toj da bi mi patos prekriven sa srč i trule d’ske ublažio pad, pa bi pored umotuvanje u gips morao i na šivenje da idem ako padnem. Al’ sudbina je drugačije ‘tela pa se nesrećni slučaj desio tek kad sa siš’o do krov, nateo na neki šiljci i icepio novu jaknu.

Ova konstrukcija od napregnutog betona, cela u prozori, teško je odolevala na kamenice koje smo mu
redovno upućivali na svom putu do škole. Tek poneki apel milicije koji bi na kućnu adresu stigao u vidu
prekršajne prijave bi nas smirio i s povijene šije smo proodili pored njega. Svaki plan da pa prejebemo neki
prozor, remetilo je sećanje na to kako ni je guzica sevala kad ni sudija na svi napisa kazne.

Nekad su se ovde održavali sajmovi s tekstil, traktori, freze i kultivatori ali je svi nji zamenio novogodišnji panađur koji je okupljao generalne zastupnike za švercovani džemperi i felerične žižice. Tih dana bi članovi porodice koji svi zajedno nisu imali kršen dinar u džep obilazili štandove i zadržavali se na njima zevajući ko telci, dok su imućniji Leskovčani znali i ponešto da kupiv na decu za novu godinu. Na tom mestu sam i ja dobio svoje prve patike sa svetleći đon koje su mi ostale u lepom sećanju uprkos tome što je si’lička na desnu prestala da radi već na treće obuvanje.

U dvorištu se vrteja ringišpil s rđavi lanci i nepodmazani zupčanici, a pored njega je obično bija postavljen autodrom s kalabal’k si’ličke. Vožnja s kolca je bila pravo uživanje za mališani, a organizatori su se trudili da ona iz godinu u godinu traje pokratko, al’ za poviše pare. Kad je žeton dostigo vrednost britanske funte na međubankarsko tržište više nikom neje padalo na pamet da dovede dete ovde. Na kraj su i oni zajebali da dolaziv, jer više ni za struju nisu mogli da zaradiv.

Ali nisu samo deca imali koris’ od Sajam i bili privučeni s ovoj l’skavo zdanje. Nebrojeno puta je taj objekat pravio nekom zavetrinu na golu guzicu kad ga je priteralo dok je u SUP čekao red za ličnu kartu. I dan danas neka nevidljiva sila privlači mnogi da ga zamočav, dok se uredno zavrćav uz duvar jer se sramujev. I ne kršiv više samo deca stakla, nego svaki katlaban koj nema koe da raboti.

Previše ovaj narod napravija sranje oko Sajam da bi sad dopuštili da ga neki belosvecki investitor stapka.
Zato suproctavimo se na taj zaraz i potpišimo onlajn peticiju http://www.peticije24.com/ne_ruite_nam_ajkau
od koju nema ni mojega jer samo na taj način mož’ da spasimo ovo građevinsko čudo, kako bi sutradan i
naša deca mogla da ga urnišev.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Zimsko računanje vreme u Leskovac

Posted: октобар 26, 2014 in Pripovetke
Ознаке:, , , ,

Zimsko računanje vremena

Pomeraj ga u mart, vrćaj ga u oktobar, koj si koe raboti mi će si samo štelujemo satovi. Zimsko računanje
vremena uvedeno je pre 45 godine i otad se računa ko i letnje – na sat. Fossil, Seiko ili azijski Rolex, marka nije bitna samo da radi i da mu se ne kidav kaičiki na svaki mesec dana.

U Leskovac je 26. oktobra počelo zimsko računanje vremena, pa je moj sapetljivi komšija bio primoran da se
digne u pola noć i da udri po kuću dok je našo sat da ga vrne nazad. Nakon što sam se ripnuo iz krevet jer
sam mislija da je zemljotres, napsuvao ga i obavio močanje, učinio sam i ja isto. A onda lego i uspa se pre
nego što sam se probudija.

Omladina, da ne kažem balavurdija, koja je u noći između subotu i nedelju imala foru do 3, uživala je još
šeset minuta u pijenje svoje drugo pivo i sedenje u grad, samo da bi nakon povratak kući i tatkovo šamaranje
saznali kako roditelji još nesu vrnuli sat.

Svi koji voliv da legav ovog dana imali su mogućnost da spiju duže, a oni koji posedujev pešesenajes
časovnika u kuću uglavnom ovoj dodatno vreme koristiv da vrnev kazaljke, probrišev prašinu od nji i kupiv
nekol’ko baterije od volt i po.

Iako ovoj ništa ne znači na oni koji svaki dan legav do pladne, ipak ni nji ova promena nije zaobišla, jer su se već oko 1 popodne suočili z dilemu po koje vreme su se dogovorili z drugari da se nemijeni rasanjujev s makijato u kafić. Nedoumice vezane za vreme mučiv i ostali Leskovčani koji će u naredni dani posle svaku
rečenicu sa prilošku odredbu za vreme da pitujev „Po staro il’ po novo?“, sve dok gi se ne slegne ovaj novina u glavu.

Već narednog dana, u ponedenik, radni ljudi imaćev priliku da se dizav za rabotu sat vreme kasnije, a ne po
mrkli mrak što će opet negativno uticati na kučiki po ulice koji neće imati kog da juriv od rano jutro.

Zaključak je da nema koga ovaj promena u Leskovac neje pogodila, na ovaj il’ na onaj način. Osim pekara
prekoput mene što radi. On po cel noć mesi kiflice i bureci, pa a se digja u 2, a u 3, mnogo mu ga uz onuj
rabotu dok rasukuje korke.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Carevo novo odelo

Posted: октобар 11, 2014 in Pripovetke
Ознаке:, , ,

Carevo novo odelo

Nekad davno u Leskovac vladao je car koj je više od sve voleo da kupuje lepe, moderne i skupe džopke. I da  jede. Iako je narod u njegovo carstvo moraja da krpi i gaće, on se mnogo neje sekiraja.

Koj gi jebe – pomišljao je car s vremena na vreme – troši dok ima.

Jednog dana dođev u njegovo carstvo dva mladića koji rekoše da su završili za krojači, al’ nemav rabotu, pa  ako može da gi nabije negde za stalno u opštinu. Car im odgovori da sad doneli novi zakon i da ne mož’  nikog da zaposli nego da sačekav dok ne izmisliv neko novo radno mesto.

Kad su toj rešili, car gi upita umev li odela šijev il’ su radi red išli u tuj školu. Oni mu odgovoriše da šijev i toj od najbolji  štof koji uzimav od jednog bivšeg radnika iz Prvi maj Pirot.

Nese znaje ko’e sve ima, pola firmu je izneja – dodadoše oni.

Naglasiše mu i da su njina odela magična jer se ne rašivav na grbinu kad se malo poviše izede. Pošto car  beše ko vepar ovoj ga dodatno ubedi da angažuje mladići, pa naredi na njigovi pomoćnici da ne legav više po kancelarije nego da na krojači obezbediv sve što treba.

Nađoše gi jednu izanđalu Bagat mašinu, nakupuvaše konci od Kinezi, postavu, dugmiki, al’ namučiše se dok  gi nađoše kancelariju kude će šijev. Sve pune, jedan na drugog na glavu sediv, nema igla kude da se pušti i  ako gu puštiš ima se neki odma’ bcne na nju. Na kraj i toj rešiše pa car naredi da mladići nikoj ne uznemirava i nudi s kafu po šesnajes puta dok ne završiv šijenje.

Posle nekol’ko dana krojači rekoše da car isprati nekog u sred radno vreme da pregleda dal je sve po merku  il’ se treba nešto prepra’lja. On pozva svog pomoćnika kog je plaćao sto ‘iljade mesečno i reče mu koe treba da uradi i kude da ide, al’ on zamajen promaši. Kad konačno nađe kancelariju pomoćnik vide da sve ide po plan i da su majstori već potrošili 20 metra štof, a da još do pantalone nesu došli. Vrnu se on pred kraj radno vreme i prenese caru da će odelo bude gotovo kako je dogovoreno, a onda si ode dom da spije.

Posle tri nedelje car pozva na mobilni jednog od mladići. Aman, će bude li toj odelo do novu godinu? Koe radite više? – viknu car.

Mladić mu odgovori da su im doneli neki gomnjivi konci koji se s’mo kidaju, da ne mož’ ništa da napraviv dok im ne kupiv novi i da mu baterija pri kraj pa ne mož’ mnogo da priča. Car nemaše koga da pošalje za konci pa sačeka da mu se šurak vrne iz drva, te ga isprati da nakupuje koe treba i da im odnese. Šurak ne mogaše na noge da stoji, al’ uradi kako mu je zapoveđeno. Teše padne na sred put sa svem kese.

Mesec dana prođoše i odelo beše završeno pa mladići javiše na cara da svrne neki dan. Zbraše se car i  carica, ćerke, zetovi i pobratimi i svi sa službena kola odoše na probu. Kad gi vidoše na vrata krojači se  preturiše, al’ ubrzo se povrnuše i dadoše na cara prvo pantalone. Kad gi car proba, svi se oduševiše, pa on  zatraži da mu dav i sako. On mu beše malko širok pod miške pa im reče da ga stesniv kako znav i umev jer  mu treba za na slavu.

Zimski Sveti Nikola je kod prišku, ne ce brukam – reče on.

Može – odgovori jedan – al’ će košta. Nakon što mu car vrlji k’o na stoku ‘iljadu dinara oni nastaviše sa radom, a kad ga završiše, car ga još jednom obuče.

Šeset puta ga probujem – zadovoljno uzviknu car – ako i ovaj put ne bude dobro ću ve izbesim.

Pošto mu ne nađe falinku car ispuni onoj što gi je obećaja pa raspisa konkurs za opštinski krojači u petak u 3 preko noć i zaposli mladići u ponedeljak. Za ostali što su se prijavili na konkurs naredi da se najuriv.

Prođoše nekolko meseca, primače se i Sveti Nikola. Car se obuče u novo odelo i povede pola rodbinu s  njega u gosti, a tamo se već beoše sabralo kodža ljudi. Od šes’ sata došli, nemoj će im prom’kne nešto. Još neje ni ulegja, a palaverke počeše da lomotiv.

Koj zna kol’ko ga je platija – šaputaše jedni.

Ne gi je sigurno zaradija tej pare – dobacivaše drugi.

Nakon što se smesti s njegovu svitu na klupu pokrivenu s čergu, obrnuše po jednu rakiju za zdravlje. A  onda krenuše na meze. Malo po malo i ne primetiše da je prija turila kupusnik. Kad premandaše banicu i  posne paprike obrnuše na pasulj. Taman je car treću panicu kusao kad oseti kako nešto krcka. Ne obraćajući mlogo pažnju, jer je znao da prijatelji zakasujev s poganci, nastavi da buta po usta. Kad izedoše sve što je bilo na astal, dođe vreme da se razilaziv.

Svi gosti krenuše da gi isprativ k’o što je red. Car se beše sobuja pred vrata, al’ pošto mu beše puna mešina s teškoćom je vrzuvao pertle. U momentu dok se, crven u lice, vatao za drugu cipelu racepiše se pantalone na guzicu. Dok još neje krenuja i sako da puca, car se pridiže.

Le le najubavo odelo pretupa – razvikaše se neke babe.

Gologuzan – reče najpijan gost.

U taj momenat narod, koj je bija poza njega poče prvo da se ćuška, a onda da se lezi. Car beše postiđen i litnu u kola pa krenu nakud dom. Tuj noć se prevrćaja po krevet što od sram što od gorušicu.

Sutradan je tražio mladići da gi potepa, al’ saznade da su oni već uzeli otpremnine i zaposlili se u drugu opštinu.

Od taj dan car se promenija. I dalje ga je bolela guzica što narod nema ko’e da turi u šerpu da pojede, al’ se sad zarekja da će bolje i na pijac kupi odelo nego mu ga šijev neki aljavi majstori.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Ko’e

Posted: август 27, 2014 in Pripovetke
Ознаке:, , ,

Najnovije izdanje! Potražite primerak od vašeg prodavca novina koji radi za 10 ‘iljade u trafiku, neprijavljen.

Koe avgust

Copyright ©