Архива за категорију ‘Pripovetke’

Leskovački stari zanati

Posted: мај 31, 2018 in Pripovetke
Ознаке:, , , , , ,

Carina

Kako je država sve više zavrćala slavinu na pumpe, a kola nisu ‘tela da idev na vazduh polako se u pogranični krajevi javljaju prvi oblici švercovanje gorivo.

U početku su se upotrebljavali primitivni alati k’o što su balončiki, a kasnije se proces osavremenjuje s kanisteri kradeni iz vojsku i plastični buriki od dvesta kila, dok su cisterne bile rezervisane za imućniji slojevi stanovništva z debelu vezu na granicu. Zanatlije su bile spretne u skiđanje i nameštanje tapaciri na kola, a naročito su bile upoznate s to kad je koj carinik u koju smenu.

Doterati gorivo dom je obično značilo da se isto treba presipe u maloprodajnu ambalažu –  flaše od crni i žuti sok. Tad se po podrumi širom Leskovca javljaju prve radionice za tradicionalno mešanje gorivo s vodu. Vešte ruke majstora su od dvolitarske flaše izrađivale rukotvorine od 1,8 ili 1,9 litra. Tako su svi kupci mogli za poviše pare da dobiju pomanje gorivo.

Gotovi proizvodi su se transportovali z biciklu do mesto prodaje. Manuelni rad je ipak preovlađivao, jer nije svako imao biciklu, pa je moralo da se seca na grbinu.

Dućani su nicali onog momenta kad se na ćošku od ulicu zabode flaša Sprajt (eng. Sprite). Flaše napunjene s vodu bile su prilagođene tržištu jer na taj način lopovi nisu mogli da ti ukradev i toj malo benzin što imaš, a milicija da te utepa što uzimaš na Jugopetrol rabotu. Ovaj model, pored toga što je služio kao ofinger za cenu, na mušterije je tačno pokazivao kakva gomna sipuju u motor. Cena je formirana s flomaster na karton i menjala se po tri put dnevno.

Usko povezano sa ovaj zanat bilo je i švercovanje cigare, jer ako ‘oćeš da prodavaš cigare mora i da gi doteraš, a kad već ideš za benzin što ne bi proterao i pecto boksa Malboro i Bond. Potražnja za proizvodi je u početak bila malecka zato što je imala Drina bez filter i Classic. Ali kako je duvanska industrija propadala, a narod sve više postajao šuntav, tako su i švercovani brendovi bili sve traženiji.

Pored osnovne veštine neophodne za ovaj zanat, prodavanje cigare bez markicu je zahtevalo dobro poznavanje sa druge zanatlije – autolimari koji za 100 marke praviv dupli rezerv’ari na kola. Ovaj skladišni prostor bio je neophodan na svi oni koji nisu ‘teli ostanev sa svem robu na granicu.

Za distribuciju proizvoda pred Robnu kuću korišćene su „Mont“ perjane jakne ispod koju su se nalazile paklice. Roba je bila izložena i u ruke što je omogućavalo efikasniju robno-novčanu razmenu i beganje od inspektori. Pored dva – tri brenda cigare za koje se zanatlija usavršio, iz unutrašnji džep nuđene su i petarde.

I država je prepoznala značaj ovog zanata pa si mog’o preko granicu umesto rezervni točak da prevezeš ko’e si ‘teo. Zanatlije su cvetale, ljudi su se trovali s nikotin, carinarnici legali… Al’ sa pojavu akcize smanjio se udeo švercovanog asortimana na tržište i preselio pod tezge s vezeni miljiki i gobleni.

Najuruvanje od rabotu iz Sintetiku, Zevelon i Leteks kao i potreba da se zaradi korka ‘leb dovodi do pojave još jednog zanata.

Nemačke marke i ostale devize su u to vreme bile izvan novčani tokovi, pod krevet i u kutiju od vegetu. Zbog ograničenu ponudu i hiperinflaciju po Leskovac, nastaju prve specijalizovane radnje za prejebuvanje narod za kurs.

Zbog rizik da gi neko iskrši ruke, roba nikad nije bila izložena na otvoreno. Zato zanatlije vrlo rano razvijaju fine veštine oblikovanja pare u štos. U spoljni džepovi su butani apoeni od 5 i 10, a u unutrašnji su se pored skakavac nalazile pokrupne novčanice osigurane z gumicu za kosu.

Iz ovoga se kasnije razvio sklapačko – preklapački zanat i posebna vrsta zanatlije – sekači. Svaki sekač je morao da pred komisiju sastavljenu od drugi dileri i mušterije dokaže stručnost kako bi dobio majstorsko pismo za brojanje pare i vrćanje kusur.

Pored originalne, u ponudi su bile i falsifikovane marke. Tajne izrade su bile strogo čuvane u okviru porodične manufakture, a kad bi tajna bila otkrivena tatko bi legao 3 do 5 godine zatvor. Tradiciju su tada nastavljali najmlađi ukućani zajedno s majku.

Oni koji nisu imali štampariju u podrum, udruživali su se u esnafi – udruženja zanatlija okupljena oko Mercedesov konbi. Cilj udruživanja bio je da se s jedno vozilo iz Bugarsku dovezev cigare, gorivo i devize sakrivene u gaće.

Vremenom su mušterije postale oprezne pa se bez krivu tojagu nisu upuštali u ovakve transakcije. Sa svakim otepanim zanatlijom smanjivao se njihov broj dok na kraj oni koji su ostali nije poapsila milicija.

I tako izumreše stari zanati u Leskovac. Jedino se kazandžija na Nišku ulicu održao, jer rakija na ovaj narod nikad dosta pa kazani idev ko alva.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Advertisements

Cvrčak i mrav

Posted: април 25, 2018 in Pripovetke
Ознаке:, , , , ,

Cvrčak i mrav

Bili jednom cvrčak i mrav u Brejanovce.
 
Mrav je bio vredan i svaku godinu bi preorao po neko državno njivče. Dok je čekao da ga pravobranilaštvo izgori s tužbu, sadio je po nji paprike kurtovke, paradajs, šangarepu i paškanać za čorbu da ima.
 
Za to vreme cvrčak je z drugari napravio „Cvrčak bend 016“. Pogodiše dve svadbe u Bavku i jedan ispraćaj na gradilište u Dizeldorf, pare počeše da navirav.
 
Došlo leto, a mrav žanje pšenicu sa svem glavnicu. Vozi kombajn, prašina mu se zalepila na snagu, a ovas mu brka u oko. Napuni 47 džaka od pola ektar.
 
Al’ tol’ko je vrućina bila da na kantar u mlin pokaza 5 džaka pomanje. Vlaga mnogo iskočila usput reče kontroverzni distributer za brašno i mekinje. Dok je on prenosio džaci sa žito, suša mu je olakšala rabotu oko mumuruz napravivši od njega šuške.
 
Nakon što su gi pijani gosti dva-tri put aknuli instrumenti od zemlju i isfrljili bubnjara kroz prozor, cvrčak je odlučio da uvede promene u svoje poslovanje. Prvo se posvađao s klavijaturistu za deset evra i najurio ga, a onda je onda je sabrao neki prinaučeni ‘armonikaši i krenuo da radi tezge za ‘iljadu dinara po čoveka.
 
I baš u momentu kad na mrava oticaše jajca od rabotu dođe na red zimnica. Ispeče on papriku, napravi 50 tegle ajvar, nasipa paradajs u flaše. Turšiju nije mnogo turao. Nemaše vinobran. Od jedno svinjče koje mu najviše begalo preko plot napravi spržu, malo kobasičke i ostade maz 20 kila skoro.
 
Cvrčak se nije obazirao što su mu njive zarasle u pirovinu i što mu kokoške ne snosiv jajca, nego je svirao ali i pevao jer mu otepaše pevača iz orkestar pa je morao da ga menja dok mu ne izrastev svi zubi.
 
Poče da zaladnjuje. Mrav se seti da je prošlu zimu sve drva prekantao pa s jednog iz Cekavicu što ima testeru odoše do šumu. Pri povratku kući sa nežigosana drva, sretoše šumara koj gi pozdravi s prekršajnu prijavu. Oni ga otpozdraviše s jedno tepanje i ostaviše ga u jendek da lega.
 
Za to vreme cvrčak ga zatanio sa svirke. Zvaše ga za jedan rođendan, al’ da radi za bakšiš i pljeskavicu u lepinju. Nadao se da će na gosti ispadne neki dinar iz džep, al’ se samo kum izmanu sa pecto dinara.
 
Dok se šetao po selo bez kršen dinar, čuo je pred prodavnicu da je mrav uzeo otpremninu iz firmu pa se uputi prema njegovu kuću. Al’ samo do kapiju, pošto se tamo u dnu dvorišta naziralo kuče vrzano za dud. Vrti se on, kuče laje, vetar raznosi.
 
Ču mrav da je neki pred avliju, pa uzede tojagu što je deljao za izvršitelji i izađe na dvor. A tamo se spovira cvrčak. Sve se skasao, ofucao. Na njega prošlogodišnja košulja što je dobio ko pobratim na svadbu, pantalone od novopazarski švercovani teksas, cepene cipele iz Boreli.
 
Još nije ni stig’o do kapiju, a cvrčak poče da mu se žali kako gi je inspekcija napisala osamnajes kazne ovaj mesec što svirav preko radno vreme, kako nema pare i kako mu treba 100 evra do decembar.
 
Ja se celu godinu iskilavi od secanje, vi samo duvate u onej šupeljke. Nemam ni za mene – reče mrav. Mora idem, će mi prođu Asocijacije – odbrusi mu on k’o s ugaonu brusilicu.
 
Na cvrčka beše jasno kol’ko je sati. Sedam uveče, jer tad ima Slagalica. Obrnu se ko pomočan i ode si dom.
 
Pouka: ljudi će se obesiv za dinar
Copyright © Koe Ima Po Grad

Beleška o autoru

Posted: март 20, 2018 in Pripovetke
Ознаке:, ,

Biografija

 

Svoj život započinje u bolnicu, neposredno nakon što je njegov tatko dao četristo marke na doktora. Tad marke beoše. Babica beše nešto uvređena. Izgleda nije volela praline.

Već za drugi rođendan uspevaju da mu izvadiv izvod iz matične knjige rođenih iz opštinu. Za uverenje o državljanstvu su tad predali. Još čekav.

Dok su majka i tatko imali rabotu nije imao koj da ga čuva. Zato emigrira u ruralni krajevi, kod babu i dedu, i tamo provodi bezbrižno detinjstvo dok ‘vata skakutke po livade i krade jajca od misirke. Od malečko voli prženo.

Zbog toga što je džanabet biva na vezu upisan u predškolsku ustanovu u koju je direktor bio od njegovog teču drugar iz školu. Nekoliko dana nakon upis dobija v’ške.

Koristeći nepažnju vaspitačice koja je s koleginice kupuvala neke trenerke i jambolije na rate, kroz otvorena vrata napušta „Ciciban“. Preko ljudi iz SUP vraćen je u toplo porodično gnjezdo gde ga je čekala majka sa sukaljku.

U Leskovac završava i drugu osnovnu školu, jer ga iz prvu isteraše. Zbog toga i kuburi s’ jezici. S padeži najviše. Ali mu to ne smeta da već tad krene da piše svoja prva literalna dela na koja se učiteljica uvek kritički ostvrtala z dvojku.

U peti razred pokazuje talenat za muziku i vrlo brzo (do prvo polugođe u sedmi) doktorira na jednoredni metalofon. Kao nagradu kupujev mu ‘armoniku dugmetaru. Njegova muzička karijera završava se naglo kad je od mnogo razvukuvanje pocepio me’ovi.

U toku osnovnog školovanja naročito se isticao u prirodne nauke i više puta je pohvaljen od strane nastavnici biologije, matematike i fizike sa šljakanicu po šiju upućenu u želji da prestane da zoruje na časovi.

U Leskovac se upisuje i u srednju školu. Trudom, radom i sa 70 neopravdana završava je za pet godine. Na namešteni izbori biran je dva puta za precednika odeljenske zajednice. Nakon završetka posećuje razrednog starešinu i ostavlja mu prase u gepik od „Zastavu“. Pokrio je prvo s’ karton i najlon dole da se tapacir ne usere.

Uzima diplomu, ostavlja gu na šifonjer da zbira prašinu i odlazi na Tehnološki fakultet, do klozet, i posle do grad da završi nešto.

Zna ćirilicu. 2008. godine upisuje kurs iz latinicu. Do jun 2009. godine stiže do slovo S.

Porodičan čovek. Živi s’ roditelji. Izdržavaju ga. Na tu činjenicu je jednom prilikom ukazao i njegov tatko kad je ‘teo da ga isfrlji iz kuću. Neženjet. Nema mače, a kučiki ne voli otkad su ga icepili jednom kod Južni blok. Tužio je grad, dobre pare uzede. Zato čuva štiglice koje mu sve usraše po kuću.

Politički aktivan od rane mladosti, otkad su mu jednom prilikom pritrebale pare za u grad. Bio je član više od tri partije jer u prve tri nije dobio rabotu.

Tendencije da postane propalitet prvi primećuje njegov deda koji ga upisuje na seminar za branje maline. Nakon što su mu svitke izletele odlučuje se da nastavi s nešto po lako. Baca se ponovo na pisanje i već posle neko’lko meseci potpisuje ugovor sa štampariju da istovara kutije s toneri. Pošto se iskilavio s mašinu za papirne hilzne, napušta radno mesto na radost poslodavca.

Ubrzo nakon toga završava preko zavod kurs za švajsovanje. Od značajnih dostignuća u ovoj oblasti tu su naučni rad na temu „Ručno elektrolučno zavarivanje bloka motora od Golf“ i doktorska disertacija na temu „Eksploatacija šljivovice prilikom korišćenja Tungstenove elektrode“.

Od nemanje ko’e da radi i zbog toga što su ga u’vatile lutke, jedno veče dok je čekao da se skine film na torent, pravi stranicu na Fejsbuk „Koe ima po grad“. Na njoj počinje da objavljuje tekstovi o gradu u kome je rođen i po koj se maje ko zaulav cel život. Prvi radovi prolaze vrlo zapaženo i ohrabren sa petnajes ljudi na stranicu ozbiljnije se baca na pisanje.

U cilju prevencije od utepuvanje s motku, svoji tekstovi i dalje objavljuje anonimno. Anonimnost mu donosi slavu po širu familiju koja za njega ponosno ističe da se zanosi ko muda u kosidbu.

Od tad kreću da se nižu priznanja kao što su Bađavdžija godine, Orden za mlatenje granjke prvog stepena, Trofej za izložena grla autohtonih rasa Moravka, Resavka i Mangulica 2016 i priznanje u miliciju od lopovi što su mu ukrali biciklu pre dve godine.

 

Copyright by Koe Ima Po Grad

Jutro na hisaru

Analiza pesme Vojislava Ilića
Jutro na Hisaru kod Leskovca

Sa pustih, dalekih polja jutarnja magla se diže,

Već iz prvi stih možemo da zaključimo da je neko nešto zapalio. Motiv magle označava zapaljeni najloni od folije koji u goriv negde u Stopanje. Metaforički rečeno, narod je stoka. Drugo moguće objašnjenje je da svi loživ. Jedni s mokra drva, drugi nemav kantar s ugalj. Smog se celu zima ne diza. Će se istrujemo.

I hladni ćarlija vetar.

Priloška odredba za ‘ladno. Zima došla, udario minus. Još vetar ni fali pa da izrmznemo dibidus. Na Hisar kod repetitor još poviše duva. Samo z dugačke gaće mož se ide gore.

U gradu život se budi,

U ovom stihu nema mnogo koe da se analizira – Dizav se ljudi, idev za ‘leb… koj ima pare za ‘leb. Zaledili se trotoari, gledav da se ne utepav. Minus četrnajes svako jutro.

Tamo ubogi užar iznosi mangale svoje,

I te davne 1890 godine kad je pesma pisana, Toplana je samo računi znala da šalje, a grejanje nema po mesec dana. Pa se sad užar misli dal da pravi konopci il’ da podložuje mangale svako jutro? A baška što za kubik drva 50 evra traživ. Doteruju neke bukove granjke iz Medveđu.

A tamo sumorni Turčin ozbiljno noževe nudi,
Ili zamišljen puši;

Turčin dobio subvencije za pravljenje noževi pa ne zna sad kome da gi proda. Zaposlio dvajes radnika na crno, al’ malo mu pa razmišlja kako dodatno da prejebe državu.

Na muškom njegovom licu mračna se zamrzla zbilja
A bol u krepkoj duši.

Bile mu tri inspekcije pre neki dan. Zapisnik od dva metra sastavili. Nije turio cenu na ostrilo i dva dinara višak imao u kasu. 350 dinara kazna. Radnici pobegli kroz prozor od klozet. Prijavljeni on, žena i svastika na socijalno.

Čuj! U dolini tamnoj zatutnji nedeljno zvono…

Ovaj stih jasno pokazuje da se ni nedeljom u ovaj grad ne mož spije, a da te neki ne probudi. Ako nisu zvona onda tri sata neki vergla kola. I takoj svako jutro. Greota gi da kupiv akumulator. Će crknu za 4 ‘iljade dinara.

Jelen se u gori prenu i žurno podiže glavu,

Jelen zna da je nedelja i da će krenu lovci. Barem oni što su sabrali pare za dozvolu. Oprezan je jer neće da napraviv rukavice od njega.

I pošto okrete pogled na zračno purpurni istok,
On žurno u skoku naže i ode u maglu plavu.

Video gi na kilometar. 40 duše. Načukali se od rano jutro, nosiv još dvajes kila rakiju, sirenje i kobasice za meze. Raspucali se na sve strane, utepali dve svrake. Bolje da si bega dok je vreme. Dim u međuvremenu potamneo. Turili i gumu da pojača oganj.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Izbori 2018

Posted: фебруар 6, 2018 in Pripovetke
Ознаке:, , , , ,

Izbori za mesne zajednice

 

Tek što su raspisani, a na zvanični Vašington se već tresev gaće zbog izbori za mesne zajednice u Leskovac. Londonska berza se klati, a japanski jen je na najniži nivo ‘spram bugarski lev. Zabeležen je i globalni pad proizvodnje kada je reč od lubenčiki.

Kol’ko su ovi izbori bitni govori podatak da svaki drugi čovek u Leskovac posećuje mesnu zajednicu da bi izmerio pritisak, uzeo zejtin na rate il’ čekao u red da mu dav nešto džabe.

Zbog toga se u federalni distrikt Suševlje već uveliko pripremaju za taj 4. mart. Lokalni elektori uz renormirani brendovi lozovače svakodnevno raspravljaju od predstojeći izbori i severnokorejski nuklearni program. Dok još rakija gori u želudac prelazi se na analizu javnog mnjenja.

Nije mirno ni u birački odbor Drćevac. U ovoj izbornoj jedinici u koju više ni kučiki po ulicu nema, a za kanalizaciju gi svaku godinu l’žev, užurbano se donosi oprema neophodna za rad – rešo na plin, džezve i šolje. Pravilnikom o radu ovog odbora utvrđeno je da na jednu šolju maksimalno ide jedna grbava kašička kafa.

U Zlokućane su hitno upućena dva kontigenta hemi’ske iz Tursku jer su gi na prošli izbori sve iskrali. Uz to stiže i prateći materijal u vidu dvatrista kila kudeljni kanap da bi se olovke adekvatno vrzale za biračko mesto. Svako klupče će biti izmetreno, a svaki metar vrce biće prikovan sa pripadajuće ekserče. Svi koji nakon glasanje budu u’vaćeni s olovku u džep biće sankcionisani s motku po grbinu.

Samostalna trgovinska radnja iz Palojce već radi na omogućavanju tajnosti glasanja u ovom mestu. Najsavremenije kartonske kutije od oblande, napolitanke i bombonjere se ne bacaju do mart kada će biti racepene i nameštene ko paravani.

Vrijev ljudi ko komine i u ostale mesne zajednice gde odbori praviv liste neophodnih stvari. Prioritet imaju kace s kupus, rakija i sirenje kako bi se na dan izbora od uj’tru stvorili preduslovi u glavu za detaljan pregled izbornog materijala. Ako postojiv nedostaci u materijal ili je kupus civor, svaki član odbora ima pravo da si ide dom nakon što uzme dnevnicu.

Preostalo je samo da se vidi rasonica u ko’e da se presipe.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Septička jama

Posted: јануар 30, 2018 in Pripovetke
Ознаке:, , , ,

Septička jama

Keopsova piramida u Gizu neće više bude jedino svecko čudo koje nije propalo. Septička jama u školu Slavko Zlatanović je od prošlu nedelju još jedno arhitektonsko remek – delo miroševačke civilizacije. U to su imali prilike da se uveriv građani koji su krenuli u polje da pogledav rasad i novinari spontatno okupljeni oko ovu saniranu rupu za gomna.

Sasvim slučajno iz obližnje kafanče naleteše i prectavnici opštine, obrisaše se od maz i kroz prostoproširene rečenice objasniše da će nakon ovaj poduhvat deca svih uzrasta i nastavnici imati svoje utočište kad gi pritera.

Moći će da kenjav i puštiv vodu, ako ni gu ne isečev jer ne plaćamo od april – objasnio je direktor ove obrazovne ustanove.

Septička jama je izgrađena na temelji stare jame iskopane u vreme Tita, a gradnji se pristupilo kad je sanitarna utvrdila da drži gomna ko sito vodu.

Rađena po najnoviji trendovi neproporcionalne arhitekture, tehnika gradnje preuzeta je od crnotravski dunđeri. Zidovi su od masan beton i prostiru se jedan na tam’, drugi na ovam’. Plafon nafrljan s’ mistriju i isperdašen z gletericu, ukrašen je s’ livenu šahtu fi 400 koji su već neki nameračili da prodav u otpad. Na njoj je radilo dvajes ljudi – dvojica kopav, dvojica na mešalicu, jedan vozi kolica, petanjes legav u opštinu i čekav platu.

Kamen temeljac za prve klozetske šolje u ovu školu postavljen je 2012 godine. Samo pet godine trebalo je da se osmisli rešenje kude će voda iz tu šolju da ide. Ideju za klozet koji radi dobili su opštinari koji su u tu svrhu išli službeno do Englesku kako bi se uz devizne dnevnice uverili da ovakav izum postoji već dvesta i kusur godine.

Iz opštinu je najavljeno da su tek krenuli sa oslobođenje naroda od poljski klozeti i čučavci i da će u naredni period, ako nastavnici ne stucav sve pare na plate i jubilarne nagrade, brzina radova dostići i neverovatnih 3 klozeta na godinu.

 

Copyright © Koe Ima Po Grad

Leskovački moleraj

Posted: октобар 28, 2015 in Pripovetke
Ознаке:, , , , , , , ,

Moleraj

Pripadnici molersko – fasaderske radnje sprovodeći svoje redovne aktivnosti na suzbijanje narkomanije pronašli su u Grdelicu zid, pe’set puta šes’ metra naslikan sa škrabotine (ulični naziv: mural) pored kog se zbiraju svakakvi. Zid je, veruju oni koji veze s mozak nemaju, leglo z drogu i narkomani.

U efikasnoj akciji „Balkanski moler“ jedinice za enterijer i eksterijer istrošićev še’set kila Jugopolovu disperziju i tako sprečiti svaku dalju upotrebu droge na ovo mesto. Podsećamo da je ovde već jednom zaplenjena velika količina sunđerasti valjci z drške i gleterica sumnjivog porekla.

Glavnokomandujući majstor se nije skinuo od skelu kada je istakao da postoje indicije da su ovaj zid našarali članovi Tupalovačkog klana poznatog po dilovanje paprike kurtovke na komad, sa namerom da naterav mladi da se drogirav. Pare od murala najverovatnije je oprala zajedno s pantalone majka jednog od osumnjičeni, a deo novca prebačen je na račun of šor kompanije iz Ladovicu.

Na licu mesta zatekli smo i majstorovog čiraka koji nam je u poverljivom razgovoru rek’o da tri meseca nije primio platu i da će gazdu prijavi na inspekciju.

Ni ova akcija neće prođe bez problema, jer podloga za krečenje na neka mesta nije ‘tela da se primi. Jasno je da zid pruža otpor pa će mora dva put da ga pređev z gustu farbu, a gajba s pivo ometala je celo vreme službena lica u vršenju svoje dužnosti.

Građanima koji su izrazili protest zbog ovo krečenje, svečano su uručene pozivnice za razgovor s miliciju.

Ovo je prvi zid koji će biti okrečen u istoriji borbe protiv narkomaniju, a planira se sličan moleraj širom Jablanički okrug, gde će pored akrilnu boju biti upotrebljeni glet masa i gips. Sve ovo inicirano je time što si ne’amo drugu rabotu, naglašavaju u lokalnoj samoupravi.

I u svet je odjeknuo ovaj uspeh u borbi s opijati. Najave da će se još neki zid prekreči, smanjile su proizvodnju opijuma u Avganistan, u Mjanmar već turav katanac na radnju, dok se meksički karteli vatav za glavu i razmišljav se dal’ da toviv piliki.

Potrošnja droge svih vrsta pomera se u predele kude nije odavno krečeno, javljaju nam iz Kancelariju Ujedinjenih nacija za drogu. Iz ove kancelarije poručuju da će od sad u svoj Svecki izveštaj o drogi da uvrstiv i paletu boje za fasadu ZorkaColor.

Balkanski putevi droge počinjev da propadav, a trgovci narkoticima sve više zaobilaziv Grdelicu i idev preko Oraovicu. Bolji asvalt, nema rupe tol’ko.

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti takođe najavljuje da će za’ebe svoj program lečenja zavisnika, čim kupi dovoljan broj četke i špakle, a specijalni tužilac za organizovani kriminal otiš’o je danas do PIO fond da preda za penziju.

Copyright © Koe Ima Po Grad