Cvrčak i mrav

Bili jednom cvrčak i mrav u Brejanovce.

 

Mrav je bio vredan i svaku godinu bi preorao po neko državno njivče. Dok je čekao da ga pravobranilaštvo izgori s tužbu, sadio je po nji paprike kurtovke, paradajs, šangarepu i paškanać za čorbu da ima.

 

Za to vreme cvrčak je z drugari napravio „Cvrčak bend 016“. Pogodiše dve svadbe u Bavku i jedan ispraćaj na gradilište u Dizeldorf, pare počeše da navirav.

 

Došlo leto, a mrav žanje pšenicu sa svem glavnicu. Vozi kombajn, prašina mu se zalepila na snagu, a ovas mu brka u oko. Napuni 47 džaka od pola ektar.

 

Al’ tol’ko je vrućina bila da na kantar u mlin pokaza 5 džaka pomanje. Vlaga mnogo iskočila usput reče kontroverzni distributer za brašno i mekinje. Dok je on prenosio džaci sa žito, suša mu je olakšala rabotu oko mumuruz napravivši od njega šuške.

 

Nakon što su gi pijani gosti dva-tri put aknuli instrumenti od zemlju i isfrljili bubnjara kroz prozor, cvrčak je odlučio da uvede promene u svoje poslovanje. Prvo se posvađao s klavijaturistu za deset evra i najurio ga, a onda je onda je sabrao neki prinaučeni ‘armonikaši i krenuo da radi tezge za ‘iljadu dinara po čoveka.

 

I baš u momentu kad na mrava oticaše jajca od rabotu dođe na red zimnica. Ispeče on papriku, napravi 50 tegle ajvar, nasipa paradajs u flaše. Turšiju nije mnogo turao. Nemaše vinobran. Od jedno svinjče koje mu najviše begalo preko plot napravi spržu, malo kobasičke i ostade maz 20 kila skoro.

 

Cvrčak se nije obazirao što su mu njive zarasle u pirovinu i što mu kokoške ne snosiv jajca, nego je svirao ali i pevao jer mu otepaše pevača iz orkestar pa je morao da ga menja dok mu ne izrastev svi zubi.

 

Poče da zaladnjuje. Mrav se seti da je prošlu zimu sve drva prekantao pa s jednog iz Cekavicu što ima testeru odoše do šumu. Pri povratku kući sa nežigosana drva, sretoše šumara koj gi pozdravi s prekršajnu prijavu. Oni ga otpozdraviše s jedno tepanje i ostaviše ga u jendek da lega.

 

Za to vreme cvrčak ga zatanio sa svirke. Zvaše ga za jedan rođendan, al’ da radi za bakšiš i pljeskavicu u lepinju. Nadao se da će na gosti ispadne neki dinar iz džep, al’ se samo kum izmanu sa pecto dinara.

 

Dok se šetao po selo bez kršen dinar, čuo je pred prodavnicu da je mrav uzeo otpremninu iz firmu pa se uputi prema njegovu kuću. Al’ samo do kapiju, pošto se tamo u dnu dvorišta naziralo kuče vrzano za dud. Vrti se on, kuče laje, vetar raznosi.

 

Ču mrav da je neki pred avliju, pa uzede tojagu što je deljao za izvršitelji i izađe na dvor. A tamo se spovira cvrčak. Sve se skasao, ofucao. Na njega prošlogodišnja košulja što je dobio ko pobratim na svadbu, pantalone od novopazarski švercovani teksas, cepene cipele iz Boreli.

 

Još nije ni stig’o do kapiju, a cvrčak poče da mu se žali kako gi je inspekcija napisala osamnajes kazne ovaj mesec što svirav preko radno vreme, kako nema pare i kako mu treba 100 evra do decembar.

 

Ja se celu godinu iskilavi od secanje, vi samo duvate u onej šupeljke. Nemam ni za mene – reče mrav. Mora idem, će mi prođu Asocijacije – odbrusi mu on k’o s ugaonu brusilicu.

 

Na cvrčka beše jasno kol’ko je sati. Sedam uveče, jer tad ima Slagalica. Obrnu se ko pomočan i ode si dom.

 

Pouka: ljudi će se obesiv za dinar

Copyright © Koe Ima Po Grad