Leskovački moleraj

Posted: октобар 28, 2015 in Pripovetke
Ознаке:, , , , , , , ,

Moleraj

Pripadnici molersko – fasaderske radnje sprovodeći svoje redovne aktivnosti na suzbijanje narkomanije pronašli su u Grdelicu zid, pe’set puta šes’ metra naslikan sa škrabotine (ulični naziv: mural) pored kog se zbiraju svakakvi. Zid je, veruju oni koji veze s mozak nemaju, leglo z drogu i narkomani.

U efikasnoj akciji „Balkanski moler“ jedinice za enterijer i eksterijer istrošićev še’set kila Jugopolovu disperziju i tako sprečiti svaku dalju upotrebu droge na ovo mesto. Podsećamo da je ovde već jednom zaplenjena velika količina sunđerasti valjci z drške i gleterica sumnjivog porekla.

Glavnokomandujući majstor se nije skinuo od skelu kada je istakao da postoje indicije da su ovaj zid našarali članovi Tupalovačkog klana poznatog po dilovanje paprike kurtovke na komad, sa namerom da naterav mladi da se drogirav. Pare od murala najverovatnije je oprala zajedno s pantalone majka jednog od osumnjičeni, a deo novca prebačen je na račun of šor kompanije iz Ladovicu.

Na licu mesta zatekli smo i majstorovog čiraka koji nam je u poverljivom razgovoru rek’o da tri meseca nije primio platu i da će gazdu prijavi na inspekciju.

Ni ova akcija neće prođe bez problema, jer podloga za krečenje na neka mesta nije ‘tela da se primi. Jasno je da zid pruža otpor pa će mora dva put da ga pređev z gustu farbu, a gajba s pivo ometala je celo vreme službena lica u vršenju svoje dužnosti.

Građanima koji su izrazili protest zbog ovo krečenje, svečano su uručene pozivnice za razgovor s miliciju.

Ovo je prvi zid koji će biti okrečen u istoriji borbe protiv narkomaniju, a planira se sličan moleraj širom Jablanički okrug, gde će pored akrilnu boju biti upotrebljeni glet masa i gips. Sve ovo inicirano je time što si ne’amo drugu rabotu, naglašavaju u lokalnoj samoupravi.

I u svet je odjeknuo ovaj uspeh u borbi s opijati. Najave da će se još neki zid prekreči, smanjile su proizvodnju opijuma u Avganistan, u Mjanmar već turav katanac na radnju, dok se meksički karteli vatav za glavu i razmišljav se dal’ da toviv piliki.

Potrošnja droge svih vrsta pomera se u predele kude nije odavno krečeno, javljaju nam iz Kancelariju Ujedinjenih nacija za drogu. Iz ove kancelarije poručuju da će od sad u svoj Svecki izveštaj o drogi da uvrstiv i paletu boje za fasadu ZorkaColor.

Balkanski putevi droge počinjev da propadav, a trgovci narkoticima sve više zaobilaziv Grdelicu i idev preko Oraovicu. Bolji asvalt, nema rupe tol’ko.

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti takođe najavljuje da će za’ebe svoj program lečenja zavisnika, čim kupi dovoljan broj četke i špakle, a specijalni tužilac za organizovani kriminal otiš’o je danas do PIO fond da preda za penziju.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Zlatno li je ovoj pivo

Svaki izlazak u grad mora tako da se završi. Možda ne znaš kol’ko si popio i kude se nalaziš, al’ znaš da od toj nema beganje.

Najiskusniji osetiv kasu na kilometar i počinjev da podbegujev. Oni koji nisu okapali u grad, bezbrižno guliv piće i naivno čekav da gi zaduši. Tek otamo vidiš da se kroz masu probiva bela ’artiška.

Kad dođe za astal svi se prvo gledamo. Nikoj ništa ne progovara nego se razmišlja koj će koga prejebe. Prvi se ‘vata za račun i počinje da ga analizira. Ko je ko’e popio, ko je najviše kriv što je tol’ki račun. Gleda PDV da vidi ne li je gazda zajebao državu. Udara mu računicu, raspravlja se s konobara, traži na rate, al’ nikako da ga smanji. Kasa tol’ko iskucala.

Drugi se polako navaljuje prema prvog. Al’ samo malo. Dovoljno da pokaže da će kobagim plati, a taman tol’ko da ne vidi cenu. Onda počne da se raspituje kol’ko je ispalo.

Tega i treći. Prim’ca se ko da će praviv komisiju. Sad prvi i treći gledav i praviv se šuntavi, a drugi se još raspituje kol’ko je i pravi ogluvci.

Već je prošlo mnogo vreme i ruka mora krene prema džep. ’Teo ne ’teo. A i gledav te ljudi, sram te.

Al’ vatanje za džep i za novčanik nije isto. To je tek predfaza za plaćanje, kad se još misliš dal’ da vadiš pare il’ da čekaš neki da te pretekne. I ta predfaza se deli na pipkanje po džep (kad dibidus nemaš nameru da daš nijedan dinar) i guranje ruka u džep (kad pokazuješ nameru al’ ne pokazuješ pare). Teoretski u ovaj trenutak imaš šanse da ne platiš ako imaš mnogo džepovi pa bi u svaki da brkneš po jednom.

Dešava se da je za’ebeš i prodreš odma’ u džep s pare, a onda sekunde odlučujev. Ako potegneš ranije, ostali ima da pomeriv ruku od novčanik il’ da se počešav po dupe. Ako se mnogo pipkaš pa okasniš, će te te raznesev po cel’ grad da si stipsa.

Prelećuješ s pogled preko astal. Gledaš u drugari, gledaš u konobara, kosiš gi s oči ko što si onomad dedinu livadu kosio pa tri dana nisi mog’o iz krevet da se digneš. Razmišljaš se dal’ da otidneš do klozet jer ti se kao baš sad primočalo. Obrćaš se jer si video nekog poznatog i oćeš da popričate. Al’ te on ne poznava.

Srce ti se steglo, triput si se preznojio. S’vatio si da ne mož’ da izbegneš.

Izvukuješ novčanik. Prebiraš po njega ko da si milioni poneo, a jedva si se zbrao za grad i plus si od tatka oteo. Vataš se za najsitniju paru koju imaš i krećeš da vadiš jednu po jednu. Prevrća ti se po stomak. I sad se još ponadaš da će neki uleti s ‘iljadarku jer nije poneo sitno.

Momenat je pun s napetost, čini ti se će pukneš. Kroz glavu ti svašta prolazi – kol’ko be još treba da vadim, za ko’e sam izlazio u grad, ću mu dam ovu icepenu koj’ ga jebe. Još jednom pitaš konobara kol’ko je, iako si znaš – i cenu i kol’ko je to u evri, i  i kol’ko ‘leba mož’ da se kupiv za tej pare. Al’ da istrošiš reč i podsetiš ostali oko astal da i oni treba da se izmanev s neki dinar.

Međutim, nji’ je rasteretila činjenica da su te premandali i ne jebev te dva posto.

Kod tebe je sve još uzburkano. Rastavljaš se z dušu ko što si se malopre rastavio s pare. Samo čekaš da neki pita: „Će pijemo li još?“ pa da ga udariš od dzemlju.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Svecki dan borbe protiv jeftinu struju

Preprošlu subotu Leskovčani su proslavili 1. avgust – Svecki dan borbe protiv jeftinu struju.

Elektrodistribucija svaku godinu, po pet puta obeležava ovaj praznik akcijom pod naziv „Ogulimo kožu od grbinu“. Manifestacija ima za cilj da objasni građanima da treba skinev i gaće od guzicu kako bi svi zajedno doprineli očuvanju nivoa plate od 100 ‘iljade u distribucije širom zemlje.

Napominje se da će ovaj trošak pogoditi samo oni koji paliv si’lice od 100 vati po kuću ili podgrevav šerpu s kupus na najveću ringlu. I ovaj put se vodilo računa o najugroženijima pa negativan efekat neće osetiti svi koji nemav struju kao i opštine i preduzeća koja gu ne plaćav poslednje dvajes godine.

Ipak računi će ostanev nepromenjeni – zalepeni na šesnajes strane. Sam račun je jasniji pa će od sad svakom sa završen master za dvofazna strujanja sa faznim prelazom na Mašinski da bude jasno, nakon što ga pogleda, da se zajebao što je platio priključak za struju.

Kako bi opremljene s podočnjaci dočekale predstojeće poskupljenje, domaćice su se digle u 3 uj’tru da puštav mašine i pegle. Nakon nekol’ko sati ustali su i ostali članovi domaćinstva koji se ne mož’ izmiju jer se zbog slab napon voda u bojler još nije zgrejala.

Ugledni leskovački domaćini su od sobajle na svojim nogama. Jedni su krenuli prema pijac da kupiv magneti za strujomer, dok drugi skidav plombe i vrćav brojke natrag. Puno posla je i za prinaučeni električari koji štelujev brojila po kuće za simboličnu nadoknadu i čašku rakiju.

Veselo je i u distribuciju. Od šalter pa do ulicu protezav se redovi s ljudi koji su se prvi zaleteli da plativ računi. Za sve one koji izvadiv poslednji dinar iz džep za julski račun spremljeno je i umanjenje od trijes dinara. Svi su generalno zadovoljni s popust s koj’ mož’ dupe da se briše.

Na drugu stranu su radnici koji ushićeno oštriv makaze za žicu. Najvredniji su već posle četvrtu kafu izašli s korpu na teren u formaciju „dvojica radiv, a petnajes sediv u ladovinu“ i sečev struju na narod. Njih će već sa presicanje prve žice da iznenadiv gladni kučiki koje ljubitelji životinja sa višemesečna dugovanja puštav od lanci.

Preko kapije i kroz roletne događanja prativ komšije koji cćkav spokojno jer im danas nisu došli na vrata iako dugujev po pedeset i kusur ‘iljade. Tek u poneku kuću je doš’o izvršitelj z dva milicajca da iznosi stvari.

Ali građani ne treba da kukav, smatraju šesto direktora ovog preduzeća, jer i dalje imav računi manji nego u Dizeldorf, pa će im ostanu pare da plativ vodu i grejanje.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Talas vrućine

Iz Sektor za vrućinu Republičkog hidrometeorološkog zavoda najavljeno je da će u narednim danima našu zemlju zadesiti prava paklenica. Zaposleni na neodređeno u ovaj sektor, njih 430, svakodnevno prati kretanje talasa vrelog vazduha koji dolazi iz Afriku.

Zbog povećane mogućnosti da ovi dani izmremo od vrućinu, neophodno je da svi preduzmemo preventivne mere kako bi preživeli u ovuj pustinju.

Ozbiljnost situacije prvi su shvatili prodavci sladoleda koji su podigli cene na kuglu za 10 – 20 dinara. Ukusi kao što su „čis’ led“ i „zamrznuto mleko“ mož’ da pronađete u skoro svi kafići, dok su na ulicu dostupni i razni drugi – čokolada, vanila, salmonela. Iz vodovod su najavili da ovo poskupljenje neće utiče na cenu vode, ali da će od naredni mesec građani dobiti uvećani računi zbog nepovoljnog kretanja cena limontusa i vinobrana na tržište u Singapur.

Ukoliko vam je šezdez dinara za kuglu skupo, za razlađivanje može poslužiti i lepeza od sto dinara koja pruža 24 – časovno zadovoljstvo. One dolaze u raznim dezenima, a fabrički su ograničene na to kol’ko puta mož’ s’ nju da zamanete dok se ne icepi.

Kada upropastite lepezu, najbolje da vam se pri ruku nađe lubenče. Da li ćete da ga kupite ili ukradete iz nečiju njivu, svejedno je. Osim ako vam neki ne otkine glavu. Procedura vezana za njegovu upotrebu je jasna – pre jedenje se dobro o’ladi, a nakon jedenje se trči na pola sat u klozet.

Turski ventilatori su revolucionarno rešenje za one koji nemav pare za klimu, a ‘oćev da ladiv jajca. Ako se ne cenjkate na tezgu izdvojićete nešto više od 2.000 dinara za standardni model sa tri brzine hlađenja i tihi režim rada koji traje dok se ne razdrnjka šrafče na rotor. Tad se čuje ko vršalica, ali mu se zato i dugme za brzine prekanta.

Ukoliko ste uzeli kredit i kupili klimu zakačite gu na nemalterisanu kuću, zavrnite na osamnes’ stepeni i neka bije u bubrezi. I zapamtite – što je veća razlika između temperaturu na ulicu i u kuću, bolje će se ukočite. Ako filter nije čišćen otkako gu je majstor namestio eto prilike i da se zarazite.

Unošenje tečnosti je vrlo bitno. Zato kad izlazite u grad obavezno sa sobom ponesite vodu. Preporuke lekara su da to bude flaša od Evian ili Dasani koju ste kupili u Tursku na more prošle godine, a u koju ćete sad samo dosipujete od česmu. Kafa je diuretik, što na starogrčki znači da tera na močanje. Zbog toga je preporuka da je ne pijete u kafići iako ste jedva zbrali 120 dinara za nju.

Ako ste u blizini suve trave ili neke strnjike, stručnjaci savetuju oprez s plamen, al’ vi vrljite pikavac ili drvce od šibicu jega svi izgorimo. Zbog takvi ljudi bez mozak, povećane su i intervencije vatrogasne službe koji samo vuždiv s kamiončiki. Zato pažljivo i preko ulice, da ve ne sobujev.

Lagan obrok u obliku tepsije z burek ili pasulj sa slaninu zadovoljiće vaše potrebe za krvni pritisak od 220 sa 140. Samo ukoliko se strogo pridržavate ovog saveta imate mogućnost da svoje leto provedete na koronarno u bolnicu.

Nakon boravka po cel dan u grad, oće da zaboli glava, uvati skomina u želudac i grčevi u noge. Ali ništa se ne brinite jer ste dehidrirali. Ako vam se ne tresev ruke, obrnite hitnu pomoć i dođite peški do Dom zdravlja, jer oni nemaju s ko’e da dođu po vas. Druga opcija je da padnete u nesves’ i mirno sačekate da vas odnesev do prvu zdravstvenu ustanovu. Zato neka vam u džep uvek bude overena zdravstvena knjižica i dvesta evra.

Ako vam knjižica nije overena, a nemate ko’e da radite, otidnite do Zavod za zdravstveno da se raspravljate. Zbog značajnih mera uštede koje Vlada sprovodi preko tuđu grbinu, svaki od ovih objekata opremljen je sa šesnes klime po kvadratni metar pa ćete tu moći da ublažite efekte toplotnog udara.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Gromovi i graduška

Posted: јун 18, 2015 in Pripovetke
Ознаке:, , , , ,

Caught in the Storm

Dok pred kraj smenu prelazim poslednju šemu na Mortal kombat počinje da mi se stamnjuje pred oči. Pomisli da je to zbog nerviranje što sam izgubio odjednom pola energiju kad me aknu Šao Kan, al’ s prvi gromovi s’vatam da sam se prevario. Sunce i četeres stepeni napolju, zamenili su oblaci, spuštila se tamnina. Siv kumulonimbus nailazio je otkud Čekmin, kude je grad već obrstio paradajčiki.

Užurbano sam se spremio da napustim svoje radno mesto pre vreme, kada su prvi gromovi od deset miliona volti počeli da pucav na sve strane. Nepokoleban time da neki od nji’ mož’ da me ugljeniše, iskačam na ulicu. Tek tada vidim da su oblaci okružili Leskovac i uzduž i popreko. Isprečkani po nebu kao da su želeli da poruče slučajnim prolaznicima da ovaj put nema beganje i da ne ima sasipe kiša.

I vetar je pristigao. Dok diza prašinu od ulice i skube antene od krovovi, ljudi se zatvaraju u svoje domove i udarav set top boksovi odzemlju jer nemav kanali. Oni pribraniji isključuju sklopke i televizori iz struju da ne bi sve po kuću završilo u kontejner nakon oluje.

Graduška lagano počinje da krši ćeramide, a pripadnici protivgradne zaštite prekidav popodnevnu dremku. Nakon što očistiv drljke od oči i obrnev jednu čašku prepek kreću na stanicu da ispaliv dve rakete koje gi je opština obezbedila za do kraj godinu. Rakete ovog puta nisu proletele kroz nečiji duvar nego su pogodile cilj. Grad zamenjuje kiša, a ja utrčujem pod prvu streju na koju naletim.

Primećujem da su se tuj pre mene sakrili i drugi ljudi koji su zakasali. Stari, mladi, mršavi, debeli, sve nas spaja jedna stvar – zajebasmo se što ne ponesomo kišobran. Kiša sve jače vrne, a vetar gu duva nakud naše utočište. Prim’camo guzičke do izlozi u nadi da će samo s mokre cipelke i nogavice da si stignemo do kuću.

Dok sam čekao da prestane kijamet, kroz glavu mi je proš’o kuvan pasulj koji je doma na astal. U meni je nastala borba između želje da uprkos svemu krenem kako bi izeo nešto jer sam gladan k’o kuče i želje da me ne utepa grom. Tok misli prekinu mi granjka otkršena snagom vetra, koja teše da me ožeže u glavu.

Nevreme se polako smirivalo. To su momenti kada treba primeniti staro „ću pretrčim“ pravilo u kombinaciji sa drevne mudrosti kao što su „ma neće“ i „ne pada mnogo“. Ustremio sam pogled u nebo ko da sam meteorološki tehničar i metla nakud dom.

Na pola puta do cilja, udari grom negde prema Lakošnicu, a meni svitke izleteše. Odjednom 26000 mm padavina po metru kvadratnom banjalo je moje telo zaštićeno s maj’cu iz Njujorker i farmerice od pijac. Nastavio sam dalje. Što sam bio bliže svom domu, sve su se više gasile nade da će mi bar gaće ostanev suve.

U kuću sam uš’o ko pomočan, dok je srce ud’rilo u dvesta. Preripao sam sve do kupatilo vodeći računa da ne userem tepih koji prošlu nedelju prasmo u „Fresh“. Samo jedan pogled u ogledalo bio je dovoljan da zaključim kol’ko me kiša pačavrosala.

Zakačio sam mokre džopke na žicu i seo da kusnem od jelo. Sa svaki prežvakani zalogaj postajao sam sve smireniji. Do momenta kad sam omackao tanjir, zaboravio sam svu lošotinju od malopre i mog’o sam da uživam u omorinu koja je počela da ulazi kroz roletne.

Uspa’ se.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Proleće u mom kraju

Posted: април 22, 2015 in Pripovetke
Ознаке:, , , , ,

Proleće u mom kraju

Posle duge zime u koju smo prejebali po dvajes kubika drva, stiglo je proleće. Hladnu i oštru zimu zamenila je kiša, blato i voda do kolena. Svake nedelje osvane pravi prolećni dan, a onda pet dana ledenica. Na nebu se po ceo dan smenjuju sunce i oblaci, pa se ne zna dal’ će udari kiša il’ graduška. Iako su dani sve topliji, toplana ne isključuje grejanje dok ne premanda i toj malo ugalj što ima. Prolećno sunce je raširilo svoje zrake i miluje lica neradnika koji žmiju po kafići i prebirav po novčanik imav li sto dinara za kafu.

Parkovi su ozeleneli i u njima će za mesec dana biti trava do gušu. Tih dana će se začuti i prvi, nežni tonovi raskantane kosačice koju će radnici iz Komunalac da trkaljav b’š pod moj prozor. Cveće u baštama je procvetalo i ljudi se polako prekačujev preko tarabe da ga obrstiv.

Livade se šarene i na njima pasev krave. Oko njih se širi miris jorgovana pomešan s opojan miris od štalu.
Poljsko cveće širi svoje latice i oko njih zujiv vredne pčelice. Ako budu vredne k’o prošlu godinu, nema kašičku med da liznemo. Pored njih su na poljima i ratari koji prskav mumuruz s otrovi jega satrev i toj malo pčele što ima.

Posle dužeg vremena čuje se i žubor potoka. Garant su ovi iz vodovod ponovo icepili neku cevku. Najmanje tri dana nema banjanje.

Drveće je dobilo novo zeleno odelo i na njima su dživdžani koje cvrkućev. Od šes’ uj’tru. Ne mož’ se spije. Njih oko osam zamenjuju svrake koje vrekav svoju prolećnu pesmu dok se neki ne izmane s kamenicu. Laste su se vratile sa juga i napravile gnjezda na svaku ćošku iz kojih veselo seru male lastavice.

Stari hrast iz susednog dvorišta je živnuo i širi svoje granjke. Već sa prvim zracima jutarnjeg sunca komšija delja pod njega tojagu za kučiki koji ga juriv kad pođe na rabotu.

Voćke su procvetale i šire svoje mirise po njive. Njih će obrstiti neki mraz, a onda će uvozimo jabučiki iz Meksiko. Breskvu nema da otkinemo.

Nastavnici su nakon jesenji počeli i sa prolećni štrajk, pa su dečica vrljila knjige i razdragano igrav fudbal oko kuće dok ne prekantav na nekog prozor. Vlasnici prozora su već navikli na ove dečije nestašluke, pa u džep preventivno imav šrafciger s koj će gi izbušiv loptu.

Na pijac je sve više ljudi. Početak proleća njima signalizira da treba da prestanev da jedev prženu papriku i ajvar iz teglu, jer će se uskoro na ovom mestu naći sveže prskani proizvodi. Do tad samo gledav i zaodiv oko tezge. Nikoj ništa ne kupuje.

U gradu je sve više automobila koji u isto vreme oćev da prođev kroz raskrsnice i pešaka koji pretrčujev na crveno, pa su ulice ispunjene s prolećno psuvanje i miliciju koja piše kazne.

Kad stigne proleće sve se budi, priroda, životinje, ljudi. I evro. Svaki dan ide preko 120, pa se vrne. Ne znaš dal’ da ga kupuješ il’ da ga prodavaš.

Dok posmatram proleće kroz prozor ja sam srećan. Al’ kad dune vetar, odma’ trčim na krov da vidim nije li mi otkinuo antenu.

Volim proleće u mom kraju.

Copyright © Koe Ima Po Grad

Nikad ga ne kapnula

Posted: март 30, 2015 in Pripovetke
Ознаке:, , , , , ,

Kišni dan

U ovakvi dani, kad za nigde neje, jedva čekam da me tatko isprati za nešto do grad. Od uj’tru kad se probudim sam k’o na trnci dok čekam kad će mu nešto padne na pamet, što je mog’o milijon put da završi kad je bilo sunce i dvatrijes stepeni. Takoj i s’d.

Kiša je počela da vrne, pa stade. Legao sam i razmišljao o tome dokle će više da močka. Il’ padaj il’ nemoj padaš, mislim se. Tatko je uš’o u sobu k’o po običaj – na vrata. Blagim tonom me je upitao dokle mislim da se isprđujem po krevet, vidim li kol’ko je sati i imam li mozak. Dok je izlazio iz sobu nežno je privukao vrata. Reko’ iz šarke će izletiv.

Obuk’o sam se, pljusnuo po oči s ‘ladnu vodu, jer se nikoj neje setija da uključi bojler. Siš’o sam do kujnu. Majka je već pripremila prženo, a na astal je bio mesen ‘leb. Sir nemašemo. Seli smo bez reči. Tišinu je remetio jedino kompresor na zamrzivač koji se prejebao još prošlu nedelju. Tada smo zvali majstora, a sad smo ga, u sebi, psuvali što ne dođe.

Nakon što smo prožvakali našu trpezu tatko se u’vati za džep. Pošto sam prethodno primetio da u njega ne nosi šrafciger il’ parče od žicu znao sam da su to oni retki trenuci kad mi dava pare. Srce mi zaigra i u tom momentu mi se razdani, ali mi se u naredni već zgomni jer mu vido u drugu ruku računi. Struja, voda, đubre. I uplatnice za sud. Pa ga neki tužija.

Turio sam kišobran pod mišku i krenuo napolje. Na izlazu iz kuću ošinuo me je vetar sa svem kišu po oči. Dok progleda već beo na ulicu i uputi se prema centar.

Šetam se po ulubeni trotoari i raskopane ulice. Dok psujem računi i distribuciju pred oči mi prolaziv majstori koji su gi pravili. Pokušavam da procenim kol’ko su rakiju popili pre nego što se u’vatili za lopatu. Rupe od koje se po suvo vreme soplićam su se pod uticajem kiše koja serka danima pretvorile u bazeni. Oni su k’o golema ogledala čiju površinu uznemiri samo neko trčomočalo koje uleti u nji.

Zamišljen nisam ni primetio da spijem dok odim i ulećujem u najduboku baru od tri koje su mi preprečile put. Nakon što napuni noge, odzrnuh se da vidim koj mi se smeje. Srećom, po ovo gomnjivo vreme nikoj pametan ne ide.

Nastavio sam dalje dok se iz patike cedeše voda. U početak mi se javi neki neprijatan osećaj, al’ toj samo dok prsti na noge ne utrneše. Više nisam obraćao pažnju na bare. Dostig’o sam određeni nivo smirenosti, jer pomokar od ovoj ne mog da budem. Nisam se obazirao ni na toj što mi vetar iskrši kišobran, već sam ga zavrljačio u prvu kantu koju nađo.

Nakon stizanje na odredište, dok sam čekao pred šalter pun s ljudi, utehu mi je pružilo saznanje da u svemu ovome nisam sam. Bilo je tu još mokri i ušljiskani. Dok se voda cedila od kišobrani i jakne, strpljivo smo čekali da ne šalteruša otera u kurac što ne’amo sitno.

Ostavio sam pola tatkovu platu ovoj finoj ženi i uputio se nazad. Duhovni mir, koji sam na svom putu do poštu stek’o, prekinut je samo dok izređa sve po spisak na jednog s kola što me ušljiska.

Pre ulaska u kuću napravio sam retrospektivu na nogavice kako bi’ video kol’ko sam gi ušljiskaja. Pažnju mi je privuklo i blatište koje se navatalo na patike dok sam pokušavao da preripim jamu koju je Vodovod napravio na sred ulicu. Jakna beše mokrc mokra. Sve u svemu beo topinjak. Kada sa lakoćom utvrdi da sam se ubačkaja ko svinja, zakoračio sam u topli dom i turio stvari na pećku.

Tad me u’vati i temperatura. Za ništa čovek da te ne isprati, bodrio me je tatko.

Copyright © Koe Ima Po Grad